21. јануар је двадесет први дан у години у Грегоријанском календару. 344 дана (345 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.


• 
  1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.


• 
  1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.


• 
  1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.


• 
  1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.


• 
  1840 — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу.


• 
  1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.


• 
  1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.


• 
  1925 — Албанија је прогласила себе републиком.


• 
  1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.


• 
  1942 —
  
  • Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.
  
  
  • Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.
  
  


• 
  1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.


• 
  1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.


• 
  1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.


• 
  1976 —
  
  • Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.
  
  
  • У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.
  
  


• 
  1986 — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.


• 
  1989 — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.


• 
  1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.


• 
  1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.


• 
  1998 —
  
  • На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.
  
  
  • У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
  
  


• 
  2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.


• 
  2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.

Рођења

• 
  1338 — Карло V Мудри, француски краљ († 1380)


• 
  1861 — Ђорђе Јовановић, српски вајар († 1953)


• 
  1901 — Рикардо Замора, шпански фудбалер († 1978)


• 
  1905 — Кристијан Диор, француски модни креатор († 1957)


• 
  1909 — Коста Милутиновић, историчар


• 
  1924 — Бени Хил, британски глумац и певач († 1992)


• 
  1941 — Пласидо Доминго, шпански оперски певач


• 
  1953 — Пол Ален, амерички предузетник и један од оснивача Мајкрософта († 2018)


• 
  1956 — Џина Дејвис, америчка филмска глумица


• 
  1957 — Василе Стинга, румунски рукометаш и тренер


• 
  1960 — Бајро Жупић, српски фудбалер и тренер


• 
  1963 — Хаким Олајџувон, нигеријски кошаркаш


• 
  1964 — Александар Шоштар, ватерполо голман


• 
  1970 — Ален Бокшић, хрватски фудбалер


• 
  1974 — Ким Дотком, немачко-фински програмер и бизнисмен


• 
  1975 — Ники Бат, енглески фудбалер


• 
  1976 — Ема Бантон, енглеска певачица, музичарка и глумица (Спајс Герлс)


• 
  1977 — Фил Невил, енглески фудбалер и тренер


• 
  1978 — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица.


• 
  1981 — Дени Хитли, канадски хокејаш


• 
  1982 — Никола Маи, француски тенисер


• 
  1984 — Дејан Миловановић, српски фудбалер


• 
  1988 — Немања Томић, српски фудбалер


• 
  1992 — Марија Вуковић, црногорска атлетичарка

Смрти

• 
  1793 — Луј XVI, француски краљ. (* 1754)


• 
  1851 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (* 1801)


• 
  1894 — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (* 1862)


• 
  1924 — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (* 1870)


• 
  1926 — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (* 1843)


• 
  1938 — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. (* 1861)


• 
  1950 — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (* 1903)


• 
  1957 — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог. (* 1877)


• 
  1959 — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент. (* 1881)


• 
  2002 — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике. (* 1920)


• 
  2006 — Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца. (* 1944)


• 
  2015 — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер.(* 1948)


• 
  2019 — Исмаил Мачев, југословенски атлетичар. (* 1960)


• 2019 — Емилијано Сала, аргентински фудбалер. (* 1990)


• 2019 — Мирослав Прокопијевић, српски економиста. (* 1953)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави^[1]:
  
  • Свете мученике Јулијана и Василису
  
  
  • Преподобног Георгија Хозевита
  
  
  • Свету Домнику
  
  
  • 
    Светог Григорија епископа охридског
    
  
  
  • Свештеномученика Картерија
  
  
  • Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина
    
  
  
  • Светог Илију пустињака
  
  
  • Преподобног Григорија Охридског
  
  
  • Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника
  
  
  • 
    Светог Кира, партијарха Цариградског
  
  
  • 
    Светог Атика, партијарха Цариградског
  
  
  • Светог Агатона
  
  
  • Светог мученика Абу
  
  
  • Свету мученицу Партену
  
  
  • 
    Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим
  
  
  • Светог Макарија Макриса
  
  
  • Преподобног Теодора
  
  

Види још

Референце

Референце