14. фебруар је четрдесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 320 дана (321 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1663 — Канада постала француска краљевска провинција.


• 
  1797 — Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду у бици код рта Свети Винсент, на крајњем југу Португалије.


• 
  1804 — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић.


• 
  1835 —
  
  • У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав.
  
  
  • На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано прво позориште у Србији. Књажевско-сербски театар једном седмично и празничним данима приређивао представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних дела.
  
  


• 
  1859 — Орегон је постао 33. савезна држава САД.


• 
  1879 — Чилеанска војска је окупирала боливијску луку Антофагасту, што је био повод за Пацифички рат.


• 
  1912 — Аризона је постала 48. савезна држава САД.


• 
  1922 — Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске.


• 
  1929 — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“.


• 
  1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца.


• 
  1946 — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене.


• 
  1956 — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза.


• 
  1958 — Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала.


• 
  1972 — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла.


• 
  1989 — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне.


• 
  1997 — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998.


• 
  1998 — Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду.


• 
  2000 — У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ.


• 
  2001 — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад.


• 
  2002 — Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке.
  
  • У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта.


• 
  2003 — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године.
  
  • После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа.


• 
  2005 — Бивши либански премијер Рафик Харири је убијен када је детониран експлозив поред којег је прошао његов аутомобил, што је покренуло Кедарски револуцију.


• 
  2006 — Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој.


• 
  2007 — На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије.


• 
  2018 — У средњој школи "Стоунмен Даглас" у Паркланду на Флориди долази до школске пуцњаве. 17 људи је погинуло док је повређено између 14 и 20.

Рођења

• 
  1368 — Жигмунд Луксембуршки, цар Светог римског царства. († 1437)


• 
  1404 — Леон Батиста Алберти, италијански сликар. († 1472)


• 
  1483 — Бабур, први цар Могулског царства. († 1530)


• 
  1804 — Теодор Павловић, први секретар Матице српске. († 1854)


• 
  1840 — Милка Гргурова, позоришна глумица. († 1924)


• 
  1869 — Чарлс Томсон Рис Вилсон, шкотски физичар. († 1959)


• 
  1879 — Триша Кацлеровић, новинар, адвокат и политичар. († 1964)


• 
  1882 — Џон Баримор, амерички глумац. († 1942)


• 
  1895 — Макс Хоркхајмер, немачки филозоф и социолог. († 1973)


• 
  1898 — Фриц Цвики, швајцарско-амерички физичар и астроном. († 1974)


• 
  1902 — Телма Ритер, америчка глумица. († 1969)


• 
  1912 — Тибор Секељ, светски путник, географ, новинар. († 1988)


• 
  1914 — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој. († 1967)


• 
  1929 — Михајло Викторовић, српски глумац. († 1998)


• 
  1930 — Реља Башић, хрватски глумац. († 2017)


• 
  1943 — Мејсио Паркер, амерички музичар.


• 
  1944 — Јосип Пирмајер, југословенски и српски фудбалер. († 2018)


• 
  1945 — Ханс-Адам II, кнез Лихтенштајна.


• 
  1950 — Јосипа Лисац, хрватска певачица.


• 
  1951 — Кевин Киган, енглески фудбалер и тренер.


• 
  1952 — Зоран Боровина, чувени пуковник Војске Републике Српске.


• 
  1967 — Мануела Малејева, бугарска тенисерка.


• 1967 — Марк Руте, холандски политичар.


• 
  1970 — Сајмон Пег, британски глумац, комичар, сценариста и филмски проуцент.


• 
  1972 — Саша Ћурчић, српски фудбалер.


• 
  1973 — Тајус Едни, амерички кошаркаш.


• 
  1976 — Лив Кристине, норвешка певачица и текстописац.


• 
  1977 — Кадел Еванс, аустралијски бициклиста.


• 
  1978 — Ричард Хамилтон, амерички кошаркаш.


• 
  1978 — Даријус Сонгајла, литвански кошаркаш.


• 
  1978 — Данај Гурира, зимбабвеанско-америчка глумица и драматург.


• 
  1983 — Никола Ковачевић, српски одбојкаш.


• 1983 — Роки Елсом, аустралијски рагбиста.


• 1983 — Бакари Сања, француски фудбалер.


• 
  1985 — Филип Сендерос, швајцарски фудбалер српског и шпанског порекла.


• 
  1987 — Единсон Кавани, уругвајски фудбалер.


• 
  1988 — Јевгениј Корољов, казахстанско-руски тенисер.


• 1988 — Анхел Ди Марија, аргентински фудбалер.


• 
  1992 — Фреди Хајмор, енглески глумац.


• 1992 — Кристијан Ериксен, дански фудбалер.


• 
  1996 — Лукас Ернандез, француски фудбалер.

Смрти

• 
  269 — Свети Валентин, римски свештеник и лекар. (* 226)


• 
  869 — Ћирило, византијски мисионар и хришћански светац. (* 827 или 828)


• 
  1043 — Гизела Швапска, царица Светог римског царства. (* 990)


• 
  1140 — Собјеслав I, војвода Чешке. (*око 1075)


• 
  1318 — Маргарета Француска, краљица Енглеске. (* 1282)


• 
  1400 — Ричард II, енглески краљ. (* 1367)


• 
  1405 — Тамерлан (Тимур Хроми), татарски емир, један од највећих освајача у историји. (*1336)


• 
  1549 — Ил Содома, италијански сликар. (* 1477)


• 
  1714 — Марија Лујза Савојска, краљица Шпаније. (* 1688)


• 
  1779 — Џејмс Кук, енглески морепловац и истраживач. (* 1728)


• 
  1831 — Висенте Гереро, мексички генерал и политичар. (* 1782)


• 
  1891 — Вилијам Т. Шерман, амерички генерал. (* 1820)


• 
  1915 — Елизабета Рос, британски лекар-добровољац у Србији за време Првог светског рата. (* 1878)


• 
  1929 — Том Берк, амерички атлетичар. (* 1875)


• 
  1943 — Давид Хилберт, немачки математичар. (* 1862)


• 
  1950 — Карл Гуте Јански, амерички физичар. (* 1905)


• 
  1952 — Маурис де Вале, белгијски бициклиста. (* 1896)


• 
  1994 — Андреј Чикатило, совјетски серијски убица. (* 1936)


• 
  1995 — У Ну, бурмански политичар. (* 1907)


• 
  1997 — Марија-Маја Чучковић, позоришна и филмска глумица. (* 1935)


• 
  1999 — Николај Хлистов, совјетски хокејаш на леду. (* 1932)


• 
  2002 — Нандор Хидегкути, мађарски фудбалер и тренер. (* 1922)


• 
  2003 — Овца Доли, први клонирани сисар. (* 1995)


• 
  2004 — Марко Пантани, италијански бициклиста. (* 1970)


• 2004 — Рафик Харири, либански предузетник и политичар. (* 1944)


• 
  2006 — Шошана Дамари, израелска певачица. (* 1923)


• 
  2013 — Роналд Дворкин, амерички правни мислилац. (* 1931)


• 
  2015 — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и тренер. (* 1920)


• 
  2018 — Морган Цвангирај, зимбабвеански политичар. (* 1952)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Светог мученика Трифуна
  
  
  • Свете мученике Перпетуа, Фелицита, Сатира, и друге с њима
  
  
  • Преподобног Петра Галатијског
  
  


• 
  Римокатоличка црква слави:
  
  • Светог Валентина

Види још

Референце

14. фебруар на Викимедијиној остави.