1. фебруар је тридесет други дан у години у Грегоријанском календару. 333 дана (334 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1701 — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа.


• 
  1748 — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996.


• 
  1793 — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији.


• 
  1840 — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету.


• 
  1893 — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету.


• 
  1896 — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој.


• 
  1896 — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми.


• 
  1901 — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба.


• 
  1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату.


• 
  1924 — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету.


• 
  1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.


• 
  1946 — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација.


• 
  1946 — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.


• 
  1974 — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи.


• 
  1979 — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава.


• 
  1990 — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране.


• 
  1991 — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.


• 
  1992 — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.


• 
  1995 — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове.


• 
  1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.


• 
  2000 — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва.


• 
  2002 —
  
  • На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу.
  
  
  • 
    Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност.
  
  


• 
  2003 — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.

Рођења

• 
  1659 — Јакоб Рогевен, холандски истраживач. († 1729)


• 
  1768 — Жак Лористон, француски маршал и дипломата. († 1828)


• 
  1878 — Алфред Хајош, мађарски пливач и архитекта. († 1955)


• 1878 — Милан Хоџа, словачки политичар, државник и публициста. († 1944)


• 
  1884 — Јевгениј Замјатин, руски књижевник и преводилац. († 1937)


• 
  1894 — Џон Форд, амерички редитељ. († 1973)


• 
  1901 — Кларк Гејбл, амерички филмски глумац. († 1960)


• 
  1902 — Јован Карамата, српски математичар. († 1967)


• 
  1905 — Емилио Сегре, италијанско-амерички физичар и Нобеловац. († 1989)


• 
  1915 — Стенли Метјуз, енглески фудбалер. († 2000)


• 
  1922 — Соја Јовановић, филмски, позоришни и ТВ редитељ. († 2002)


• 1922 — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица, сопран. († 2004)


• 
  1928 — Том Лантош, амерички политичар мађарског порекла. († 2008)


• 
  1931 — Ијаџудин Ахмед, бангладежански политичар.(† 2012)


• 1931 — Борис Јељцин, председник Русије.(† 2007)


• 
  1933 — Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница и дописни члан САНУ. († 2014)


• 
  1942 — Тери Џоунс, велшки комичар, сценариста, глумац, режисер, писац и аутор историјских документараца.


• 
  1948 — Елизабет Слејден, британска глумица. († 2011)


• 
  1958 — Борче Средојевић, српски фудбалер.


• 
  1965 — Стефани од Монака, принцеза Монака.


• 1965 — Брендон Ли, амерички глумац. († 1993)


• 
  1967 — Александар Дунић, српски глумац.


• 
  1968 — Лиса Мари Пресли, америчка певачица и композиторка, кћерка Елвиса Прислија.


• 
  1968 — Оливер Бирхоф, немачки фудбалер.


• 
  1969 — Габријел Батистута, аргентински фудбалер.


• 1969 — Брајан Краус, амерички глумац.


• 
  1971 — Мајкл Си Хол, амерички глумац.


• 
  1972 — Дејан Зечевић, српски филмски и телевизијски редитељ.


• 
  1978 — Кејнан, сомалско-канадски музичар.


• 
  1982 — Гевин Хенсон, велшански рагбиста.


• 
  1983 — Ивета Бенешова, чешка тенисерка.


• 1983 — Кевин Мартин, амерички кошаркаш.


• 
  1984 — Дарен Флечер, шкотски фудбалер.


• 
  1986 — Јорит Бергсма, холандски брзи клизач.


• 
  1994 — Хари Стајлс, енглески певач.

Смрти

• 
  772 — Папа Стефан III. (* 720)


• 
  992 — Џавхар, фатимидски генерал.


• 
  1222 — Алексије I Велики Комнин, трапезунтски цар. (* 1181)


• 
  1328 — Шарл IV Лепи, краљ Француске (* 1294)


• 
  1691 — Папа Александар VIII. (* 1610)


• 
  1733 — Август II Јаки, саксонски кенз и краљ Пољске. (* 1670)


• 
  1851 — Мери Шели, британска књижевница. (* 1797)


• 
  1903 — Џорџ Габријел Стокс, англо-ирски математичар и физичар. (* 1819)


• 
  1905 — Освалд Ахенбах, немачки сликар (* 1827)


• 
  1944 — Пит Мондријан, холандски сликар и теоретичра уметности. (* 1872)


• 
  1957 — Фридрих Паулус, немачки генерал. (* 1890)


• 
  1958 — Клинтон Дејвисон, амерички физичар и Нобеловац. (* 1881)


• 
  1966 — Хеда Хопер, америчка глумица и новинарка. (* 1885)


• 
  1966 — Бастер Китон, амерички филмски глумац и режисер. (* 1895)


• 
  1976 — Вернер Хајзенберг, немачки физичар и Нобеловац. (* 1901)


• 
  1986 — Алва Мирдал, шведски социолог и политичар. (* 1902)


• 
  1994 — Радован Самарџић, историчар. (* 1922)


• 
  2012 — Вислава Шимборска, пољска песникиња, есејиста и преводилац. (* 1923)


• 
  2014 — Максимилијан Шел, аустријски глумац. (* 1930)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Преподобног Макарија Великог
  
  
  • Преподобног Макарија Александријског
  
  
  • 
    Светог Арсенија - епископа крфског
    
  
  
  • 
    Светог Марка - архиепископа ефеског
    
  
  
  • Блаженог Теодора
  
  

Види још

Референце

1. фебруар на Викимедијиној остави.