9. мај (09.05) је 129. дан у години по грегоријанском календару (130. у преступној години). До краја године има још 236 дана.

Догађаји

• 
  328 — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије.


• 
  1502 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет.


• 
  1763 — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца.


• 
  1788 — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем.


• 
  1877 — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства.


• 
  1901 — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије.


• 
  1911 — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију "Уједињење или смрт", односно "Црна рука".


• 
  1926 — Американци Ричард Берд и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол.


• 
  1927 — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна.


• 
  1936 — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније.


• 
  1945 — Коначнан пораз Немачке, освајанье Берлина од стране Совјета. Острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке.


• 
  1946 — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II.


• 
  1948 — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију.


• 
  1950 — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.


• 
  1952 — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона "А" Слободне територије Трст припала Италији.


• 
  1955 — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта.


• 
  1960 — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа.


• 
  1976 — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе "Бадер-Мајнхоф", обесила се у затворској ћелији.


• 
  1978 — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи "Црвених бригада" отели 54 дана раније.


• 
  1993 — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995.


• 
  1995 — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви.


• 
  1996 — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година.


• 
  2001 —
  
  • Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године.
  
  
  • У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот.
  
  


• 
  2002 — У експлозији нагазне мине током прославе Дана победе, у јужној руској републици Дагестану у граду Каспијск, погинуле 42, повређено 150 особа.

Рођења

• 
  1800 — Џон Браун, борац за укидање ропства у САД


• 
  1860 — Џејмс Метју Бари, шкотски писац


• 
  1873 — Хауард Картер, енглески археолог


• 
  1882 — Џорџ Баркер, амерички сликар († 1965)


• 
  1936 — Гленда Џексон, енглеска глумица, добитница "Оскар"-а


• 
  1939 — Ђоко Вјештица, новинар и уредник РТВ Студио Б († 2008)


• 
  1942 — Мирко Сандић, ватерполиста, репрезентативац и тренер, председник Скупштине ВСС († 2006)


• 
  1945 — Слободан Ж. Јовановић, српски редитељ


• 
  1945 — Јуп Хајнкес, немачки фудбалски тренер и играч


• 
  1970 — Даг Кристи, амерички кошаркаш


• 
  1973 — Драган Тарлаћ, југословенски и српски кошаркаш


• 
  1976 — Ненад Јестровић, српски фудбалер


• 
  1977 — Марек Јанкуловски, чешки фудбалер


• 
  1978 — Леандро Куфре, аргентински фудбалер


• 
  1982 — Иван Колић, ваздухопловни моделар, светски шампион


• 
  1983 — Жил Милер, луксембуршки тенисер


• 
  1987 — Кевин Гамеиро, француски фудбалер


• 
  1988 — Немања Бјелица, српски кошаркаш и репрезентативац

Смрти

• 
  1805 — Фридрих Шилер, немачки песник. (* 1759)


• 
  1850 — Жозеф Луј Ге-Лисак, француски хемичар.


• 
  1931 — Алберт Абрахам Мајкелсон, амерички физичар. (*1859)


• 
  1976 — Улрике Мајнхоф, немачка новинарка (*1932).


• 
  1986 — Тензинг Норгај, непалски планинар. (*1914).


• 
  2005 — Дарко Нишавић, рвач и рвачки судија, репрезентативац (* 1952)

Празници и дани сећања

• 
  Србија:
  
  • 
    Дан победе над фашизмом^[1]


• 
  Српска православна црква слави:
  
  • 
    Свештеномученика Василија - епископ Амасијског
  
  
  • Светог Јанићија Девичког
  
  
  • 
    Светог Стефана - епископа Пермског
  
  

Референце

Види још

Референце