27. мај (27.5.) је 147. дан године по грегоријанском календару (148. у преступној години). До краја године има још 218 дана.

Догађаји

• 
  1358 — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.


• 
  1679 — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.


• 
  1703 — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.


• 
  1806 — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.


• 
  1860 — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.


• 
  1905 — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.


• 
  1937 — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету.


• 
  1941 — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло је 2.300 људи.


• 
  1942 — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.


• 
  1960 — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.


• 
  1988 — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција.


• 
  1992 —
  
  • У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама
    
  
  
  • Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске
    
  
  


• 
  1993 — У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.


• 
  1997 —
  
  • НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности.
  
  
  • Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.
  
  


• 
  1999 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.


• 
  2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју
  


• 
  2001 — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.


• 
  2003 — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја.


• 
  2004 — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

Рођења

• 
  1868 — Алекса Шантић, српски песник. († 1924)


• 
  1876 — Петар Бајаловић, српски архитекта. († 1947)


• 
  1878 — Изадора Данкан, америчка играчица ирског порекла. († 1927)


• 
  1897 — Џон Кокрофт, енглески физичар. († 1967)


• 
  1908 — Фриц Вит, немачки комадант. († 1944)


• 
  1909 — Светозар Радојчић, српски историчар уметности. († 1978)


• 
  1922 — Кристофер Ли, британски глумац. († 2015)


• 
  1923 — Хенри Кисинџер, амерички дипломата немачког порекла.


• 
  1936 — Иво Брешан, југословенски и хрватски писац и стенариста. († 2017)


• 
  1960 — Бајо Џаковић, српски новинар и књижевник. († 2018)


• 
  1947 — Бранко Облак, југословенски и словенски фудбалер и тренер.


• 
  1967 — Пол Гаскојн, енглески фудбалер и тренер.


• 
  1972 — Ивет Сангало, најпознатија бразилска певачица аше музике.


• 
  1987 — Жервињо, фудбалер из Обале Слоноваче.

Смрти

• 
  366 — Прокопије, римски узурпатор (* 326)


• 
  927 — Симеон, први бугарски цар и највећи владар средњовековне Бугарске.


• 
  1564 — Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла. (* 1509)


• 
  1840 — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (* 1782)


• 
  1910 — Роберт Кох, немачки бактериолог. (* 1843)


• 
  1964 — Џавахарлал Нехру, индијски државник, први премијер независне Индије. (* 1889)


• 
  1988 — Ернст Руска, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1906)


• 
  2005 — Драгослав Андрић, српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. (* 1923)


• 
  2016 — Ђорђе Јелисић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (* 1925)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Светог мученика Исидора
  
  
  • Преподобног Серапиона Синдонита
  
  
  • Блаженог Исидора Јуродивог
  
  

Види још

Референце