7. фебруар је тридесет осми дан у години у Грегоријанском календару. 327 дана (328 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  457 — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо.


• 
  1783 — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара.


• 
  1792 — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље.


• 
  1863 — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије.


• 
  1863 — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.


• 
  1913 — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији.


• 
  1942 — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности.


• 
  1947 — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи.


• 
  1962 — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара.


• 
  1964 — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД.


• 
  1968 — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским.


• 
  1969 — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи.


• 
  1971 — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.


• 
  1974 — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства.


• 
  1984 — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута.


• 
  1986 — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.


• 
  1990 — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.


• 
  1991 — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.


• 
  1992 — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније.


• 
  1995 — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста.


• 
  1996 — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи.


• 
  2000 — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић.


• 
  2001 — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију.


• 
  2003 — У експлозији аутомобила-бомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије.


• 
  2006 — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.

Рођења

• 
  1102 — Матилда од Енглеске, царица Светог римског царства. († 1167)


• 
  1478 — Томас Мор, енглески хуманиста и државник. († 1535)


• 
  1693 — Ана I Ивановна, руска императорка. († 1740)


• 
  1812 — Чарлс Дикенс, енглески писац. († 1870)


• 
  1867 — Лора Инголс Вајлдер, америчка списатељица. († 1957)


• 
  1870 — Алфред Адлер, аустријски лекар и психијатар. († 1937)


• 
  1877 — Годфри Харолд Харди, енглески математичар. († 1947)


• 
  1885 — Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац. († 1951)


• 1885 — Хуго Шеперле, немачки официр. († 1953)


• 
  1889 — Хари Никвист, амерички инжењер електронике шведског порекла који је значајно допринео теорији информација. († 1976)


• 
  1899 — Раша Плаовић, српски позоришни глумац, редитељ и педагог. († 1977)


• 
  1906 — Олег Константинович Антонов, руски инжењер, конструктор авиона. († 1984)


• 1906 — Пу Ји, последњи кинески цар. († 1967)


• 
  1913 — Оскар Данон, југословенски диригент и композитор јеврејског поријекла, академик АНУ БиХ. († 2009)


• 
  1927 — Душан Вукотић, редитељ, сценариста, аниматор и филмски педагог. († 1998)


• 1927 — Владимир Куц, совјетски атлетичар. († 1975)


• 
  1932 — Алфред Ворден, амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут.


• 
  1940 — Тошихиде Масукава, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику.


• 
  1949 — Драган Максимовић, српски глумац. († 2001)


• 
  1954 — Дитер Болен, немачки певач, музичар, продуцент, водитељ, забављач, текстописац и писац.


• 
  1955 — Стивен Гулд, амерички писац.


• 
  1960 — Џејмс Спејдер, амерички глумац.


• 
  1962 — Еди Изард, британски комичар и глумац.


• 
  1965 — Крис Рок, амерички глумац.


• 
  1971 — Дениз Ричардс, америчка глумица и модел.


• 
  1974 — Стив Неш, канадски кошаркаш.


• 
  1975 — Реми Гајар, француски хумористичар и комичар.


• 
  1977 — Цунејасу Мијамото, јапански фудбалер.


• 
  1978 — Данијел ван Бујтен, белгијски фудбалер.


• 1978 — Ештон Кучер, амерички глумац.


• 1978 — Милтон Паласио, америчко-белизејски кошаркаш.


• 
  1979 — Тавакул Карман, јерменска политичарка и активисткиња за људска права.


• 
  1982 — Микаел Пјетрус, француски кошаркаш.


• 
  1983 — Сами Мехија, доминиканско-амерички кошаркаш.


• 
  1987 — Бри Бенет, америчка порнографска глумица.


• 
  1989 — Никос Калатес, грчки кошаркаш.


• 1989 — Ајзеја Томас, амерички кошаркаш.


• 
  1990 — Стивен Стамкос, канадски хокејаш на леду.


• 1990 — Далила Мухамед, америчка атлетичарка.


• 
  1991 — Рајан О'Рајли, канадски хокејаш на леду.


• 
  1993 — Крис Мирс, британски скакач у воду.


• 1993 — Дијего Лаксалт, уругвајски фудбалер.


• 
  1994 — Марко Павловски, српски фудбалер.


• 
  1995 — Мирослав Пашајлић, српски кошаркаш.

Смрти

• 
  590 — Папа Пелагије II. (* 520)


• 
  999 — Болеслав II, војвода Чешке. (* 932)


• 
  1317 — Роберт од Клермона, гроф Клермонта. (* 1256)


• 
  1837 — Густав IV, шведски краљ. (* 1778)


• 
  1864 — Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и правописа. (* 1787)


• 
  1878 — Папа Пије IX. (* 1792)


• 
  1871 — Хенри Стеинвеј, немачко-амерички предузетник. (* 1797)


• 
  1894 — Адолф Сакс, белгијски произвођач дувачких инструмената. (* 1894)


• 
  1920 — Александар Колчак, руски адмирал и председник владе белих. (* 1874)


• 
  1932 — Панта Михајловић, српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација. (* 1854)


• 
  1942 — Иван Билибин, руски сликар, илустратор и позоришни сценограф. (* 1876)


• 
  1960 — Игор Курчатов, совјетски нуклеарни физичар. (* 1903)


• 
  1964 — Фламинио Бертони, италијански аутомобилски дизајнер, вајар и архитекта, конструктор Ајкуле и Спачека. (* 1903)


• 
  1964 — Софоклис Венизелос, грчки политичар, 133 премијер Грчке. (* 1894)


• 
  1979 — Јозеф Менгеле, лекар у нацистичким логорима, познат под надимком „Анђео смрти“. (* 1911)


• 
  1987 — Клаудио Вила, италијански певач. (* 1926)


• 
  1990 — Алан Перлис, амерички научник из области рачунарства. (* 1922)


• 
  1994 — Витолд Лутославски, пољски композитор и диригент. (* 1913)


• 
  1999 — Хусеин од Јордана, јордански краљ. (* 1935)


• 
  2000 — Павле Булатовић, министар одбране СР Југославије. (* 1948)


• 
  2001 — Дејл Еванс, америчка певачица и глумица. (* 1912)


• 
  2010 — Михаило Марковић, српски филозоф. (* 1923)


• 
  2013 — Крсто Папић, филмски редитељ и сценариста. (* 1933)


• 
  2015 — Дин Смит, амерички кошаркашки тренер. (* 1931)


• 
  2017 — Ана Радмиловић, српска књижевница, новинарка и глумица. (* 1974)


• 
  2019 — Алберт Фини, британски глумац. (* 1936)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • 
    Светог Григорија Богослова, архиепископа цариградског
  
  
  • 
    Преподобног Публија - сенатора који раздаде имање сиромасима и који се подвизавао у близини града Зевгмата на Еуфрату
    
  
  
  • Преподобног Мара
  
  
  • 
    Свете мученике Фелициту и седам јој синова који пострадаше за Христа 164. године
  
  

Види још

Референце