12. фебруар је четрдесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 322 дана (323 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство.


• 
  1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану.


• 
  1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг
  


• 
  1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.


• 
  1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.


• 
  1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.


• 
  1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.


• 
  1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена.


• 
  1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику.


• 
  1912 — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен.


• 
  1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи.


• 
  1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.


• 
  1961 — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.


• 
  1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.


• 
  1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију.


• 
  1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", који су оборили герилци.


• 
  1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.


• 
  1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.


• 
  1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.


• 
  1999 —
  
  • Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент.


• 
  2000 —
  
  • 
    Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.


• 
  2002 —
  
  • Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001..
  
  
  • 
    Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је известавао за "Wall Street Journal".
  
  


• 
  2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.


• 
  2006 —
  
  • У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5.
  
  
  • Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци.
  
  
  • Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада.
  
  
  • Британски таблоид "News of the World" објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.
  
  

Рођења

• 
  41 — Британик, син римског цара Клаудија. († 55)


• 
  1074 — Конрад II од Италије, краљ Италије и Немачке. († 1101)


• 
  1746 — Тадеуш Кошћушко, пољски револуционар и војсковођа. († 1817)


• 
  1768 — Франц I, први аустријски цар († 1835)


• 
  1804 — Хајнрих Ленц, немачки физичар. († 1865)


• 
  1809 — Абрахам Линколн, председник САД-a († 1865)


• 
  1809 — Чарлс Дарвин, енглески природњак. († 1882)


• 
  1841 — Лаза Костић је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар. († 1910)


• 
  1861 — Лу Андреас-Саломе, немачка филозофкиња руског порекла. († 1937)


• 
  1881 — Ана Павлова, руска играчица класичног балета. († 1931)


• 
  1884 — Макс Бекман, немачки сликар, графичар и писац. († 1950)


• 
  1885 — Јулијус Штрајхер, нацистички политичар. († 1946)


• 
  1893 — Омар Бредли, амерички генерал. († 1981)


• 
  1908 — Жак Ербран, француски математичар. († 1931)


• 
  1918 — Џулијан Швингер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 1994)


• 
  1923 — Франко Зефирели, италијански позоришни и филмски режисер.


• 
  1933 — Константин Коста Гаврас, грчки филмски редитељ, добитник "Оскар"-а.


• 
  1934 — Бил Расел, амерички професионални кошаркаш.


• 
  1939 — Реј Манзарек, амерички музичар, певач, продуцент, филмски режисер и писац. († 2013)


• 
  1942 — Ехуд Барак, израелски политичар.


• 
  1950 — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац.


• 
  1956 — Велимир Зајец, хрватски фудбалер и тренер.


• 
  1968 — Џош Бролин, амерички глумац.


• 
  1969 — Дарен Аронофски, амерички режисер, сценариста и продуцент.


• 
  1973 — Тара Стронг, канадско-америчка гласовна глумица.


• 
  1975 — Скот Полард, амерички кошаркаш.


• 
  1976 — Силвија Сејнт, чешка порно глумица.


• 
  1976 — Кристијан Кален, новозеландски рагбиста.


• 
  1979 — Џеси Спенсер, аустралијски глумац.


• 
  1980 — Хуан Карлос Фереро, шпански тенисер.


• 
  1980 — Кристина Ричи, америчка глумица.


• 
  1981 — Раул Ентрериос, шпански рукометни репрезентативац.


• 
  1982 — Бојан Јоргачевић, српски фудбалски голман.


• 
  1982 — Алем Тоскић, српски рукометаш.


• 
  1986 — Марко Копљар, хрватски рукометни репрезентативац.


• 
  1987 — Жереми Шарди, француски тенисер.


• 
  1988 — Николас Отаменди, аргентински фудбалски репрезентативац.

Смрти

• 
  901 — Антоније II Цариградски, цариградски патријарх.


• 
  1517 — Катарина од Наваре, краљица Наваре. (* 1470)


• 
  1538 — Албрехт Алтдорфер, немачки сликар, графичар и архитекта. (*око 1480)


• 
  1554 — Џејн Греј, енглеска племкиња. (* 1536)


• 
  1763 — Пјер Мариво, француски књижевник. (* 1688)


• 
  1771 — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске. (* 1710)


• 
  1804 — Имануел Кант, немачки филозоф. (* 1724)


• 
  1834 — Фридрих Шлејермахер, немачки филозоф, теолог и професор. (* 1768)


• 
  1916 — Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд, немачки математичар. (* 1831)


• 
  1896 — Дзига Вертов, совјетски филмски стваралац. (* 1896)


• 
  1961 — Бранко Миљковић, српски песник, есејиста и преводилац. (* 1934)


• 
  1979 — Жан Реноар, француски редитељ, сценариста, продуцент и писац. (* 1894)


• 
  1984 — Ана Андерсон, особа која је тврдила да је велика кнегиња Анастасија Николајевна. (* 1896)


• 
  1984 — Хулио Кортасар, аргеннтински писац, преводилац и интелектуалац. (* 1914)


• 
  1990 — Ненад Радуловић, фронтмен групе Последња Игра Лептира. (* 1959)


• 
  1994 — Рахела Ферари, глумица. (* 1911)


• 
  2000 — Скримин Џеј Хокинс, амерички музичар. (* 1929)


• 
  2004 — Душан Трнинић, првак балета Народног позоришта у Београду и кореограф. (* 1928)


• 
  2010 — Петар Борота, фудбалски голман. (* 1952)


• 
  2010 — Нодар Кумариташвили, грузијски санкаш. (* 1988)


• 
  2019 — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман. (* 1937)

Празници и дани сећања

• 
  Међународни празници
  
  • Дарвинов дан


• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Света Три Јерарха
  
  
  • 
    Свештеномученика Иполита - епископа римског
    
  
  
  • Светог мученика Теофила Новог
  
  
  • 
    Светог Петра - цара бугарског
    
  
  

Види још

Референце

12. фебруар на Викимедијиној остави.