11. фебруар је четрдесет други дан у години у Грегоријанском календару. 323 дана (324 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан.


• 
  1531 — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве.


• 
  1752 — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама.


• 
  1790 — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства.


• 
  1858 — Током рата за реформу (1856—1861) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика.


• 
  1873 — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република.


• 
  1889 — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт.


• 
  1919 — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република.


• 
  1929 — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима.


• 
  1942 — Отпочела немачка Операција Керберус, велики поморски окршај који се одиграо током Другог светског рата у којем је немачка поморска ескадра сачињена од бојних крсташа Шархнорст и Гнајзенау, тешке крстарице Принц Еуген и већег броја разарача, испловила из луке Брест, пробила британску блокаду у каналу Ламанш и упловила у своју матичну луку у Немачкој.


• 
  1945 — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација.


• 
  1953 — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг.


• 
  1958 — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта.


• 
  1959 — Проглашена Федерација Арапских Емирата Југа.


• 
  1970 — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит.


• 
  1971 — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.


• 
  1973 — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата.


• 
  1975 — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије.


• 
  1990 — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима.


• 
  1994 — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу "Дискавери" на Земљу, окончавши прву америчко-руску спејс шатл мисију.


• 
  1996 — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90.


• 
  1997 — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл.


• 
  1997 — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.


• 
  2001 — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица.


• 
  2002 — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази.


• 
  2011 — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти.

Рођења

• 
  1261 — Отон III Вителсбах, краљ Угарске. († 1312)


• 
  1466 — Елизабета од Јорка, енглеска краљица. († 1503)


• 
  1507 — Филип II Московски, руски светитељ. († 1569)


• 
  1535 — Папа Гргур XIV. († 1591)


• 
  1657 — Бернар ле Бовије де Фонтенел, француски књижевник. († 1757)


• 
  1754 — Танаско Рајић, српски устаник. († 1815)


• 
  1766 — Јоанис Каподистријас, руски и грчки државник. († 1831)


• 
  1800 — Вилијам Хенри Фокс Талбот, енглески проналазач, фотограф, лингвиста и математичар. († 1877)


• 
  1812 — Александер Стивенс, амерички политичар и адвокат. († 1883)


• 
  1813 — Ото Лудвиг, немачки књижевник. († 1865)


• 
  1839 — Џосаја Вилард Гибс, амерички научник. († 1903)


• 
  1847 — Томас Алва Едисон, амерички проналазач. († 1931)


• 
  1863 — Џон Ф. Фицџералд, амерички политичар. († 1950)


• 
  1900 — Ханс-Георг Гадамер, немачки филозоф. († 2002)


• 
  1908 — Вивијан Фукс, британски истраживач. († 1999)


• 
  1909 — Џозеф Л. Манкевиц, амерички редитељ, сценариста и продуцент. († 1993)


• 
  1915 — Ричард Хеминг, амерички математичар. († 1998)


• 
  1917 — Сидни Шелдон, амерички књижевник и сценариста. († 2007)


• 
  1920 — Фарук I Египатски, египатски краљ. († 1965)


• 
  1925 — Вирџинија Е. Џонсон, амерички психолог.


• 1925 — Ким Стенли, америчка глумица. († 2001)


• 
  1926 — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. († 2010)


• 
  1934 — Мануел Норијега, панамски генерал и војни диктатор. († 2017)


• 1934 — Џон Сертиз, енглески возач формуле 1. († 2017)


• 
  1936 — Берт Рејнолдс, амерички глумац. († 2018)


• 
  1947 — Иринеј Буловић, епископ бачки.


• 1947 — Јукио Хатојама, јапански политичар.


• 
  1953 — Џеб Буш, амерички политичар.


• 
  1954 — Злата Петковић, позоришна, филмска и ТВ глумица. († 2012)


• 
  1958 — Пепу Хернандез, шпански кошаркашки тренер.


• 
  1962 — Шерил Кроу, америчка певачица и текстописац.


• 
  1963 — Хозе Марија Бакеро, шпански фудбалер и тренер.


• 
  1964 — Сара Пејлин, америчка политичарка.


• 
  1967 — Чиро Ферара, италијански фудбалер и фудбалски тренер.


• 
  1969 — Џенифер Анистон, америчка глумица.


• 
  1970 — Фредрик Тордендал, шведски музичар.


• 
  1971 — Дејмијан Луис, британски глумац.


• 
  1972 — Стив Мекманаман, енглески фудбалер.


• 1972 — Алфонсо, шпански фудбалски репрезентативац.


• 
  1974 — Ник Бармби, енглески фудбалер и тренер.


• 
  1976 — Кристијан Мађо, италијански фудбалски репрезентативац.


• 
  1977 — Мајк Шинода, амерички музичар, продуцент и уметник.


• 
  1980 — Марк Брешано, аустралијски фудбалер.


• 
  1981 — Иван Никчевић, српски рукометаш и репрезентативац.


• 1981 — Кели Роуланд, америчка певачица, текстописац, плесачица, глумица, модел и телевизијски водитељ.


• 
  1982 — Нил Робертсон, аустралијски играч снукера.


• 1982 — Натали Дормер, британска глумица.


• 
  1983 — Рафаел ван дер Варт, холандски фудбалски репрезентативац.


• 
  1984 — Небојша Граховац, босански рукометаш.


• 
  1985 — Кејси Делаква, аустралијска тенисерка.


• 
  1987 — Хосе Каљехон, шпански фудбалер.


• 
  1990 — К'оријанка Килчер, америчка глумица.


• 
  1991 — Никола Миротић, црногорски и шпански кошаркаш.


• 
  1992 — Тејлор Лаутнер, амерички глумац.

Смрти

• 
  55 — Британик, син римског цара Клаудија. (* 41)


• 
  244 — Гордијан III, римски цар (238—244). (* 225)


• 
  641 — Ираклије, источноримски (византијски) цар (610—641). (* 575)


• 
  731 — Папа Гргур II. (* 669)


• 
  824 — Папа Паскал I.


• 
  1503 — Елизабета од Јорка, енглеска краљица. (* 1466)


• 
  1626 — Пјетро Антонио Каталди италијански математичар и астроном. (* 1552)


• 
  1650 — Рене Декарт, француски филозоф и математичар. (* 1596)


• 
  1829 — Александар Грибоједов, руски дипломата, писац и композитор. (* 1795)


• 
  1868 — Жан Бернар Леон Фуко, француски физичар (* 1819)


• 
  1901 — Милан Обреновић, кнез 1872—1882. и први нововековни краљ Србије 1882—1889. године


• 
  1948 — Сергеј Ајзенштајн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар. (* 1898)


• 
  1953 — Урош Предић, српски сликар. (* 1857)


• 
  1963 — Силвија Плат, америчка песникиња, књижевница и ауторка приповедака. (* 1932)


• 
  1967 — Мило Милуновић, српски сликар (* 1897)


• 
  1973 — Ј. Ханс Д. Јенсен, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 1907)


• 
  1978 — Хари Мартинсон, шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (* 1904)


• 
  1986 — Френк Херберт, амерички писац. (* 1920)


• 
  1993 — Десанка Максимовић, српска песникиња. (* 1898)


• 1993 — Роберт В. Холи, амерички биохемичар. (* 1922)


• 
  1997 — Ксенија Цицварић, певачица. (* 1926)


• 
  2000 — Роже Вадим, француски редитељ.(* 1928)


• 
  2002 — Стојан Д. Вујичић био је српски књижевник и посредник између српске, односно југословенске и мађарске културе (* 1933)


• 
  2002 — Фрањо Кухарић, хрватски кардинал и бивши загребачки надбискуп. (* 1919)


• 
  2008 — Том Лантош, амерички политичар. (* 1928)


• 
  2012 — Витни Хјустон, америчка певачица. (* 1963)


• 
  2014 — Алис Бабс, шведска певачица и глумица. (* 1924)


• 
  2017 — Фаб Мело, бразилски кошаркаш. (* 1990)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Свештеномученика Игњатија
  
  
  • Свете мученике Романа, Јакова, Филотеја, Иперихија, Авива, Јулијана и Паригорија
  
  
  • Преподобног Лаврентија Печерског
  
  

Спољашње везе

11. фебруар на Викимедијиној остави.

• Времеплов - 11. фебруар

Види још

Референце