18. фебруар је четрдесет девети дан у години у Грегоријанском календару. 316 дана (317 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1229 — Фридрих II је у Шестом крсташком рату склопио десетогодишње примирје са ел Камилом, којим је повратио Јерусалим, Назарет и Витлејем без борбе и папине подршке.


• 
  1478 — Брат енглеског краља Едварда IV, Џорџ, војвода од Кларенса, осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина.


• 
  1861 — Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије.


• 
  1865 — Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага.


• 
  1900 — Почела битка код Пардеберга, у којој су Бури претрпели први велики пораз у рату с Британцима. Крајем фебруара 4000 бурских војника предало се британским трупама које су крајем маја ушли у Јоханезбург, а у јуну у Преторију.


• 
  1913 — Петар I Карађорђевић обнародовао државну Уредбу о саобраћајним справама, које се крећу по ваздуху. Краљевина Србија је била међу првим европском државама која је поставила правни оквир за област цивилног ваздухопловства, неколико месеци пре доношења сличног прописа у САД.


• 
  1930 — Клајд Томбо открио Плутон док је проучао фотографије снимљене у јануару.


• 
  1952 — Грчка и Турска су постале чланице НАТО.


• 
  1960 — Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења за интеграцију.


• 
  1965 — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта.


• 
  1979 — Први пут је забележено да је пао снег у Сахари. То се догодило на југу Алжира. Олуја је трајала пола сата и снег се врло брзо отопио.


• 
  1991 — У терористичком нападу Ирске републиканске армије на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа.


• 
  1996 — У експлозији два аутомобила-бомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи.


• 
  1997 — Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 1992-97. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце.


• 
  2000 — На паралментарним изборима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију.


• 
  2001 — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.


• 
  2002 —
  
  • 
    Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину. Те снаге ће наредне године заменити међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995.
  
  
  • Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову. Током овог поступка, који је завршен 13. септембра, тужилаштво је извело 145 сведока.
  
  


• 
  2003 —
  
  • У Словенији ухапшен функционер Демократске партије Косова Фатмир Љимај, бивши официр Ослободилачке војске Косова. Лимај је 4. марта изручен Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине против човечности над Албанцима и Србима у логору Лапушник на Косову у лето 1998.
  
  
  • У подметнутом пожару у подземној железници у јужнокорејском граду Тагеу, погинуло је најмање 133 особе, а више од 150 је повређено.
  
  


• 
  2006 —
  
  • Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића.
  
  
  • Званични Беч је негирао тврдње Карле дел Понте о одбијању сарадње са Међународним судом у Хагу.
  
  
  • Скупштина ДС-а изабрала је за председника партије дотадашњег лидера странке и председника Србије Бориса Тадића.
  
  
  • 1.800 људи је погинуло након што се, због водених бујица, одронио део планине на југу Филипина.
  
  
  • Босански филм Грбавица добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу.
  
  

Рођења

• 
  258. п. н. е. — Ћин Ши Хуанг, кинески владар. († 209. п. н. е.)


• 
  1201 — Хаџе Насирудин Туси, персијски полихистор, архитекта, филозоф, лекар, научник и теолог. († 1274)


• 
  1516 — Мери I Тјудор, енглеска краљица. († 1558)


• 
  1530 — Уесуги Кеншин, јапански даимјо. († 1578)


• 
  1547 — Шејх Бахаи, арапски математичар, правник, архитекта, филозоф и песник. († 1621)


• 
  1609 — Едвард Хајд, 1. гроф од Кларендона, енглески државник, историчар и дворски саветник. († 1674)


• 
  1745 — Алесандро Волта, италијански физичар. († 1827)


• 
  1809 — Божидар Петрановић, српски историчар. († 1903)


• 
  1838 — Ернст Мах, аустријски физичар и филозоф. († 1916)


• 
  1866 — Јанко Вукотић, црногорски и југословенски генерал. († 1927)


• 
  1898 — Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила. († 1988)


• 
  1903 — Николај Подгорни, совјетски и украјински политичар. († 1983)


• 
  1904 — Кери Грант (Арчибалд Александар Лич), британски глумац. († 1986)


• 
  1906 — Ханс Аспергер, аустријски лекар. († 1980)


• 
  1919 — Џек Паланс, амерички глумац. († 2006)


• 
  1920 — Дарко Краљић, југословенски композитор. († 1998)


• 1920 — Ерик Гејри, гренандски политичар. († 1997)


• 
  1921 — Бранко Бауер, хрватски филмски и ТВ редитељ и сценариста. († 2002)


• 
  1925 — Џорџ Кенеди, амерички глумац. († 2016)


• 
  1931 — Тони Морисон, америчка књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност.


• 
  1932 — Милош Форман, чешки филмски режисер, сценариста и глумац. († 2018)


• 
  1933 — Боби Робсон, енглески фудбалер и фудбалски тренер. († 2009)


• 1933 — Јоко Оно, јапанска уметница и активисткиња.


• 
  1934 — Одри Лорд, америчка списатељица, феминисткиња и активисткиња за људска права. († 1992)


• 
  1938 — Иштван Сабо, мађарски режисер.


• 
  1950 — Џон Хјуз, амерички редитељ, продуцент и сценариста. († 2009)


• 1950 — Сибил Шеперд, америчка глумица и модел.


• 
  1954 — Џон Траволта, амерички глумац.


• 
  1956 — Бидзина Иванишвили, фрузијски предузетник, политичар и филантроп.


• 
  1957 — Марита Кох, источнонемачка атлетичарка.


• 
  1964 — Мет Дилон, амерички глумац.


• 
  1965 — Др. Дре, амерички продуцент, репер и глумац.


• 
  1967 — Роберто Бађо, италијански фудбалер.


• 
  1969 — Александар Могиљни, руски хокејаш на леду.


• 
  1973 — Клод Макелеле, француски фудбалер.


• 
  1974 — Јевгениј Кафељников, руски тенисер.


• 
  1975 — Гари Невил, енглески фудбалер и тренер.


• 
  1979 — Далибор Поповић, српски песник.


• 
  1981 — Андреј Кириленко, руски кошаркаш.


• 
  1983 — Роберта Винчи, италијанска тенисерка.


• 
  1984 — Карлос Камени, камерунски фудбалер.


• 
  1987 — Скин Дајмонд, америчка порнографска глумица.


• 
  1989 — Соња Петровић, српска одбојкашица.


• 
  1994 — Џејк Трбојевић, аустралијски рагбиста српског порекла.


• 
  1999 — Страхиња Бошњак, српски фудбалер.

Смрти

• 
  901 — Сабит ибн Кура, арапски астроном и физичар. (* 826)


• 
  999 — Папа Гргур V. (*око 972)


• 
  1139 — Јарополк Владимирович, велики кнез Кијева. (* 1082)


• 
  1294 — Кублај-кан, монголски владар. (* 1215)


• 
  1405 — Тамерлан, татарски емир. (* 1336)


• 
  1455 — Фра Анђелико, италијански сликар. (* 1387)


• 
  1478 — Џорџ Плантагенет, 1. војвода од Кларенса. (* 1449)


• 
  1535 — Хајнрих Корнелијус Агрипа, немачки кабалиста, окулиста, астролог, алхемичар, лекар, дипломата и филозоф. (* 1486)


• 
  1546 — Мартин Лутер, немачки верски реформатор. (* 1483)


• 
  1564 — Микеланђело Буонароти, италијански вајар, сликар, архитекта и песник. (* 1475)


• 
  1712 — Луј, војвода Бургундије. (* 1682)


• 
  1814 — Павле Давидовић барон и аустријски генерал. (* 1737)


• 
  1851 — Карл Густав Јакоб Јакоби, немачки математичар. (* 1804)


• 
  1873 — Васил Левски, бугарски национални вођа. (* 1937)


• 
  1915 — Стојан Новаковић, српски политичар, дипломата, филолог и историчар. (* 1842)


• 
  1931 — Милан Шуфлај, хрватски историчар и књижевник. (* 1879)


• 
  1956 — Гистав Шарпантје, француски композитор. (* 1860)


• 
  1957 — Хенри Норис Расел, амерички астроном. (* 1877)


• 
  1967 — Роберт Опенхајмер, амерички атомски физичар. (* 1904).


• 
  1969 — Драгиша Цветковић, југословенски политичар (* 1893)


• 
  2001 — Миодраг Стојановић, српски боксер. (* 1950)


• 2001 — Балтус, француски сликар пољског порекла. (* 1908)


• 
  2012 — Звездан Чебинац, фудбалер и тренер, репрезентативац. (* 1939)


• 
  2016 — Пантелис Пантелидис, грчки кантаутор, текстописац и композитор. (* 1983)

Празници и дани сећања

• Обележава се Међународни дан биолошке контроле
  


• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Свету мученицу Агатију
  
  
  • Свету мученицу Теодула
  
  
  • 
    Светог Полијевкта - патријарха цариградског
  
  

Види још

Референце