4. март (04.03) је 63. дан у години по грегоријанском календару (64. у преступној години). До краја године има још 302 дана.

Догађаји

• 
  1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III.


• 
  1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон.


• 
  1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI.


• 
  1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија.


• 
  1769 — Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион.


• 
  1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс.


• 
  1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе.


• 
  1801 — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону.


• 
  1837 — Чикаго је добио повељу од статусу града од државе Илиноис.


• 
  1857 — Миром у Паризу је завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.


• 
  1877 — У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Чајковског у својој изворној верзији.


• 
  1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе.


• 
  1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу.


• 
  1933 — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе.


• 
  1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.


• 
  1945 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.


• 
  1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда.


• 
  1964 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру.


• 
  1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД.


• 
  1966 — Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД.


• 
  1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.


• 
  1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон.


• 
  1977 — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.


• 
  1996 — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана.


• 
  1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице.


• 
  2000 — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.


• 
  2002 —
  
  • Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи.
  
  
  • У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа.
  
  


• 
  2004 — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.


• 
  2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру.


• 
  2012 — Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у екплозији у војном складишту у Бразавилу.

Рођења

• 
  1643 — Фран Крсто Франкопан, хрватски племић и песник. († 1671)


• 
  1678 — Антонио Вивалди, италијански композитор. († 1741)


• 
  1898 — Драгиша Мишовић, српски лекар и политичар. († 1939)


• 
  1909 — Ђорђе Лобачев, један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа († 2002)


• 
  1929 — Сава Мрмак, српски режисер и сценариста. († 2002)


• 
  1930 — Миле Лојпур, српски музичар. († 2005)


• 
  1931 — Зоран Чалић, српски режисер. († 2014)


• 
  1943 — Лучо Дала, италијански музичар и глумац. († 2012)


• 
  1951 — Зоран Жижић, црногорски политичар, премијер СРЈ (2000—2001). († 2013)


• 
  1951 — Крис Рија, енглески музичар.


• 
  1953 — Роз Лоранс, француска музичарка пољског порекла. († 2018)


• 
  1965 — Халед Хосеини, авганистански књижевник и лекар.


• 
  1966 — Кевин Џонсон, амерички кошаркаш и политичар.


• 
  1968 — Петси Кенсит, енглеска глумица, музичарка и модел.


• 
  1969 — Пјерлуиђи Казираги, италијански фудбалер и фудбалски тренер.


• 
  1974 — Младен Крстајић, српски фудбалер и фудбалски тренер.


• 
  1979 — Вјачеслав Малафејев, руски фудбалер.


• 
  1980 — Бојана Стефановић, српска глумица.


• 
  1984 — Норберт Хошњански, мађарски ватерполиста.


• 
  1990 — Дрејмонд Грин, амерички кошаркаш.


• 
  1992 — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер.


• 
  2000 — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш.

Смрти

• 
  1193 — Саладин, султан Египта и Сирије. (* 1138)


• 
  1832 — Жан Франсоа Шамполион, француски египтолог. (* 1790)


• 
  1852 — Николај Гогољ, руски књижевник (* 1809)


• 
  1999 — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (* 1920)


• 
  2002 — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (* 1939)


• 
  2013 — Симон ван дер Мер, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1925)


• 
  2015 — Душан Биланџић, хрватски историчар. (* 1924)


• 
  2016 — Екрем Јеврић, певач. (* 1957)


• 
  2018 — Давиде Астори, италијански фудбалер. (*1987)


• 
  2019 — Лук Пери, амерички глумац. (* 1966)


• 
  2019 — Драго Флис, народни херој Југославије. (* 1921)


• 
  2019 — Кит Флинт, британски играч и певач, из групе Продиџи. (* 1969)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Свете апостоле Архипа, Филимона и Апфију
  
  
  • Преподобног Доситеја
  
  

Види још

Референце

4. март на Викимедијиној остави.