30. јануар је тридесети дан у години у Грегоријанском календару. 335 дана (336 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1018 — Потписивањем Будишинског мира између светог римског цара Хајнриха II и пољског кнеза Болеслава I завршен је Немачко-пољски рат.


• 
  1648 — Потписивањем Минстерског мира окочан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске.


• 
  1649 — У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела.


• 
  1661 — Оливер Кромвел, лорд-протектор Комонвелта Енглеске, је ритуално погубљен две године после своје смрти, на годишњицу смрти краља кога је он збацио.


• 
  1661 — Пољско-литванска државна заједница је уступила Руском царству Кијев, Смоленск и део Украјине источно од Дњепра по одредбама примирја из Андрусова.


• 
  1826 — Отворен је мост Менај између Велса и острва Англси, који се сматра за први модерни висећи мост.


• 
  1841 — Пожар је уништио две трећине порториканског града Мајагвеза.


• 
  1847 — Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско.


• 
  1862 — Поринута је прва америчка оклопњача УСС Монитор.


• 
  1913 — Британски Дом лордова је одбацио Закон о ирској самоуправи.


• 
  1933 — Адолф Хитлер је положио заклетву као немачки канцелар.


• 
  1937 — Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.


• 
  1937 — Адолф Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.


• 
  1943 — Краљевско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина.


• 
  1945 — Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, је потонуо у Балтичком мору након што га је торпедовала совјетска подморница, при чему је погинуло око 9.500 особа што је највећа поморска несрећа.


• 
  1964 — У СССР први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите, „Електрон 1“ и „Електрон 2“


• 
  1967 — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.


• 
  1968 — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму.


• 
  1969 — Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт прекинула је полиција.


• 
  1972 —
  
  • 
    Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш.
  
  
  • Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика.
  
  


• 
  1992 — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.


• 
  1995 — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.


• 
  2000 — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.


• 
  2003 — У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине.


• 
  2007 — Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Виндоус Виста, после више од пет година од публиковања претходног Виндоус оперативног система (Windows XP).

Рођења

• 
  1804 — Сима Андрејевић-Игуманов је био српски трговац и црквено-просветни добротвор. († 1882)


• 
  1882 — Френклин Делано Рузвелт, 32. председник САД. († 1945)


• 
  1927 — Улоф Палме, шведски политичар и државник. († 1986)


• 
  1929 — Исаму Акасаки, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику.


• 
  1930 — Џин Хекман, амерички глумац.


• 
  1937 — Борис Спаски, руски шаховски велемајстор, светски првак од 1969. до 1972.


• 
  1937 — Ванеса Редгрејв, британска глумица.


• 
  1939 — Јован Миладиновић, југословенски фудбалер. († 1982)


• 
  1941 — Дик Чејни, потпредседник САД у администрацији Џорџа В. Буша.


• 
  1951 — Фил Колинс, енглески рок/поп музичар и глумац.


• 
  1956 — Дарко Рундек, хрватски музичар, песник, редитељ и глумац, један од оснивача групе „Хаустор“.


• 
  1962 — Абдулах II од Јордана, краљ Хашемитске краљевине Јордан.


• 
  1973 — Марио Келентрић, хрватски рукометаш.


• 
  1975 — Жунињо Пернамбукано, бразилски фудбалер.


• 
  1976 — Гоце Христов, македонски фудбалер.


• 
  1977 — Аднан Шабановић, босански рукометаш.


• 
  1981 — Питер Крауч, енглески фудбалски репрезентативац.


• 
  1981 — Димитар Бербатов, бугарски фудбалски репрезентативац.


• 
  1983 — Славко Вранеш, црногорски кошаркаш.


• 
  1983 — Томас Могенсен, дански рукометаш.


• 
  1985 — Жисела Дулко, аргентинска тенисерка.


• 
  1986 — Лукас Биглија, аргентински фудбалски репрезентативац.


• 
  1989 — Јосип Пиварић, хрватски фудбалер.

Смрти

• 
  1948 — Орвил Рајт, амерички пилот и конструктор авиона. (* 1871)


• 
  1948 — Махатма Ганди, вођа покрета за независност Индије. (* 1869)


• 
  1951 — Фердинанд Порше, аустријски аутомобилски инжењер, творац Фолксваген „бубе“. (* 1875)


• 
  1986 — Густав Шебеш, мађарски фудбалски играч и тренер. (* 1906)


• 
  1990 — Слободан Марковић-Либеро Маркони, новинар и књижевник. (* 1928)


• 
  2006 — Слободан Бода Марковић, редитељ, уредник Драмског програма Радио Београда. (* 1935)


• 
  2007 — Сидни Шелдон, амерички књижевник и сценариста. (* 1917)


• 
  2012 — Живан Сарамандић, оперски певач, првак Опере Народног позоришта у Београду. (* 1939)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Преподобног Антонија Великог
  
  
  • Светог Цара Теодосија Великог
  
  
  • Светог мученика Георгија Новог
  
  

Види још

Референце