8. фебруар је тридесет девети дан у години у Грегоријанском календару. 326 дана (327 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  421 — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија.


• 
  1347 — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина.


• 
  1560 — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније.


• 
  1587 — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I.


• 
  1849 — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком.


• 
  1861 — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата.


• 
  1863 — Пруска и Русија склопиле савез да би угушуле револуцију у Пољској.


• 
  1904 — Изненадним нападима торпедима на руске бродове у Порт Артуру које су извршили Јапанци почео је Руско-јапански рат.


• 
  1924 — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне.


• 
  1937 — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника.


• 
  1940 — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника.


• 
  1942 — Јапан је у Другом светском рату напао Сингапур.


• 
  1942 — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату.


• 
  1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941..


• 
  1963 — У Ираку извршен државни удар, у ком је збачен и стрељан председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф.


• 
  1975 — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“.


• 
  1984 — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ.


• 
  1989 — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих 144 путника и чланова посаде.


• 
  1993 — У несрећи изазваној сударом војног авиона "Сухој" и путничког "Тупољев" близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона.


• 
  1994 — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате.


• 
  2002 — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре.


• 
  2003 — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру.


• 
  2006 —
  
  • Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је „Национал“ објавио карикатуре посланика Мухамеда.
  
  
  • У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима.
  
  
  • 
    Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године.
  
  


• 
  2010 — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.

Рођења

• 
  1191 — Јарослав II од Владимира, кнез Владимира. († 1246)


• 
  1291 — Афонсо IV од Португалије, краљ Португалије. († 1357)


• 
  1405 — Константин XI Палеолог Драгаш, византијски цар. († 1453)


• 
  1700 — Данијел Бернули, швајцарски лекар, физичар и математичар. († 1782)


• 
  1727 — Жан Андре Делик, швајцарски геолог и метеоролог. († 1817)


• 
  1792 — Каролина Августа Баварска, супруга Франца II, цара Светог римског царства. († 1873)


• 
  1819 — Џон Раскин, енглески сликар и критичар уметности. († 1900)


• 
  1820 — Вилијам Т. Шерман, амерички генерал. († 1891)


• 
  1828 — Жил Верн, француски писац научно-фантастичних романа. († 1905)


• 
  1830 — Абдул Азиз, османски султан. († 1876)


• 
  1834 — Дмитриј Мендељејев, руски хемичар, аутор периодног система хемијских елемената. († 1907)


• 
  1878 — Мартин Бубер, јеврејски филозоф. († 1965)


• 
  1880 — Франц Марк, немачки сликар. († 1916)


• 
  1883 — Јозеф Шумпетер, аустријски економиста. († 1950)


• 
  1888 — Идит Еванс, енглеска глумица. († 1976)


• 
  1911 — Елизабет Бишоп, америчка песникиња и списатељица. († 1979)


• 
  1921 — Лана Тарнер, америчка глумица. († 1995)


• 1921 — Неџмије Хоџа, албанска политичарка, удовица Енвера Хоџе.


• 
  1923 — Небојша Поповић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. († 2001)


• 
  1925 — Џек Лемон, амерички глумац. († 2001)


• 
  1926 — Радмила Савићевић, српска глумица. († 2001)


• 
  1930 — Петар Банићевић, српски глумац. († 2006)


• 
  1931 — Џејмс Дин, амерички глумац. († 1955)


• 
  1932 — Благовест Сендов, бугарски дипломата, политичар и математичар.


• 
  1933 — Бранислав Црнчевић, српски књижевник. († 2011)


• 
  1938 — Лидија Пилипенко, примабалерина Народног позоришта у Београду и кореограф.


• 
  1941 — Ник Нолти, амерички глумац.


• 
  1947 — Љубиша Ристић, српски режисер.


• 
  1953 — Мери Стинберџен, америчка глумица.


• 
  1959 — Маурисио Макри, аргентински политичар, бизнисмен и грађевински инжењер.


• 
  1960 — Бенигно Акино III, филипински политичар.


• 
  1966 — Христо Стоичков, бугарски фудбалер.


• 
  1970 — Алонзо Морнинг, амерички кошаркаш.


• 
  1977 — Роман Костомаров, руски уметнички клизач.


• 
  1980 — Немања Цветковић, српски фудбалер.


• 
  1983 — Кори Џејн, новозеландски рагбиста.


• 
  1984 — Панајотис Василопулос, грчки кошаркаш.


• 
  1985 — Брајан Рендл, амерички кошаркаш.


• 
  1987 — Каролина Костнер, италијанска клизачица.


• 1987 — Хави Гарсија, шпански фудбалер.


• 
  1989 — Зек Гилфорд, новозеландски рагбиста.


• 
  1990 — Клеј Томпсон, амерички кошаркаш.


• 
  1995 — Мијат Гаћиновић, српски фудбалер.

Смрти

• 
  538 — Севир Антиохијски, патријарх антиохијски.


• 
  1204 — Алексије IV Анђео, византијски цар. (* 1182)


• 
  1250 — Роберт I од Артоа, гроф Артоа. (* 1216)


• 
  1265 — Хулагу-кан, монголски владар. (* 1217)


• 
  1296 — Пшемисл II, краљ Пољске. (* 1257)


• 
  1314 — Јелена Анжујска, српска краљица, жена краља Уроша I, ктитор манастира Градац. (* 1236)


• 
  1587 — Мери Стјуарт, шкотска краљица. (* 1542)


• 
  1640 — Мурат IV, османски султан. (* 1612)


• 
  1676 — Алексеј Михајлович Романов, руски цар. Отац Петра Великог. (* 1629)


• 
  1696 — Иван V Алексејевич, руски цар. (* 1666)


• 
  1709 — Ђузепе Торели, италијански виолиниста. (* 1658)


• 
  1725 — Петар I Алексејевич Романов, руски цар, познат као Петар Велики. (* 1672)


• 
  1849 — Франце Прешерн, словеначки песник (* 1800)


• 
  1921 — Петар Кропоткин, руски револуционар и географ. (* 1842)


• 
  1936 — Чарлс Кертис, амерички политичар. (* 1860)


• 
  1943 — Персида Миленковић, велика српска ктиторка и задужбинарка. (* 1857)


• 
  1957 — Џон фон Нојман, мађарски математичар. (* 1903)


• 1957 — Валтер Боте, немачки физичар. (* 1891)


• 
  1959 — Вилијам Џозеф Донован, генерал-мајор војске САД. (* 1883)


• 
  1975 — Роберт Робинсон, енглески хемичар, добитник Нобелове награде за хемију. (* 1886)


• 
  1998 — Халдоур Лакснес, исландски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (* 1902)


• 
  1999 — Ајрис Мердок, ирска књижевница и филозофкиња. (* 1919)


• 
  2007 — Ана Никол Смит, америчка манекенка и глумица (* 1967)


• 
  2008 — Десимир Тошић, српски публициста, књижевник и политичар. (* 1920)


• 
  2013 — Јосиф Татић, српски глумац. (* 1946)


• 
  2016 — Александар Виторовић, српски књижевник и новинар. (* 1926)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Преподобног Ксенофонта и Марију, и синове њихове Јован и Аркадије
  
  
  • Преподобног Симеона Ветхиа
  
  
  • 
    Светог Давида - цара грузијског
    
  
  

Види још

Референце

8. фебруар на Викимедијиној остави.