3. мај (03.05) је 123. дан у години по грегоријанском календару (124. у преступној години). До краја године има још 242 дана.

Догађаји

• 
  1494 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка.


• 
  1500 — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије.


• 
  1791 — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД.


• 
  1814 — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I
  


• 
  1841 — Нови Зеланд проглашен за британску колонију.


• 
  1895 — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија.


• 
  1921 — Основана провинција Северна Ирска.


• 
  1922 — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници "Југословенске железнице".


• 
  1936 — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата.


• 
  1939 — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком.


• 
  1945 — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације.


• 
  1946 — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне.


• 
  1968 — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва.


• 
  1971 — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер.


• 
  1991 — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића.


• 
  1992 — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила.


• 
  1996 — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.


• 
  1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.


• 
  2003 — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.

Рођења

• 
  1367 — Хенри IV, енглески краљ. († 1413)


• 
  1469 — Николо Макијавели, италијански државник и историчар. († 1527)


• 
  1678 — Амаро Парго, познати шпански корсар. († 1747)


• 
  1748 — Емануел Жозеф Сиеј, француски политичар.


• 
  1886 — Марсел Дипре, француски композитор и књижевник.


• 
  1898 — Голда Меир, израелска државница. (†1978)


• 
  1902 — Алфред Кастлер, француски физичар. († 1984)


• 
  1917 — Киро Глигоров, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Први председник самосталне Републике Македоније. († 2012)


• 
  1919 — Пит Сигер, амерички музичар и активиста


• 
  1921 — Шугер Реј Робинсон, амерички професионални боксер, првак света


• 
  1922 — Милорад Марковић, југословенски и српски директор фотографије. († 2018)


• 
  1925 — Оливера Марковић, српска глумица. († 2011)


• 
  1931 — Алдо Роси, италијански архитект


• 
  1933 — Џејмс Браун, амерички соул музичар.


• 
  1934 — Жорж Мустаки, грчки кантаутор и певач француских шансона


• 
  1961 — Милорад Мандић, српски глумац. († 2016)


• 
  1961 — Стив Мекларен, енглески фудбалски тренер.


• 
  1963 — Џеф Хорначек, амерички кошаркаш.


• 
  1973 — Михаел Рајзигер, холандски фудбалер.


• 
  1981 — Муриљо Ендреш, бразилски одбојкаш.


• 
  1985 — Езекијел Лавеци, аргентински фудбалски репрезентативац.


• 
  1986 — Пом Клементиф, канадско-француска глумица.


• 
  1997 — Ивана Јоровић, српска тенисерка.

Смрти

• 
  1270 — Бела IV, један од највећих владара средњовековне Угарске. (* 1206)


• 
  1481 — Мехмед II Освајач, османски султан. (* 1432)


• 
  1856 — Адолф Адам, француски композитор. (*1803)


• 
  1898 — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (*1847)


• 
  1916 — Падрејг Пирс, вођа Ускршњег устанка. (* 1879)


• 
  1998 — Гојко Шушак, хрватски политичар. (* 1945)


• 
  2012 — Ненад Шарић Брада, хрватски музичар. (* 1947)


• 
  2015 — Зоран Лаловић, српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман. (* 1950)


• 
  2016 — Јадранка Стојаковић, југословенска кантауторка. (* 1950)

Празници и дани сећања

• 
  Међународни празници
  
  • Светски дан слободе штампе


• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Светог Николаја Жичког и Охридског
  
  
  • Преподобног Јоасафа Српског Метеорита
  
  
  • Преподобног Теодора Трихина
  
  
  • Преподобног Анастасија Синајског
  
  
  • Блаженог Анастасија Синаита
  
  
  • 
    Блаженог Григорија - патријарха Антиохијског
    
  
  
  • Светог апостола Захеја
  
  
  • Преподобног Атанасија Метеорита
  
  


• Дан Сунца

Види још

Референце