22. јануар је двадесет други дан у години у Грегоријанском календару. 343 дана (344 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  565 — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета.


• 
  1517 — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.


• 
  1771 — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији.


• 
  1808 — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.


• 
  1840 — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд.


• 
  1863 — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију.


• 
  1905 — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу.


• 
  1924 — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије.


• 
  1941 — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде.


• 
  1944 — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији.


• 
  1973 — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.


• 
  1980 — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.


• 
  1984 — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII.


• 
  1990 — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.


• 
  1993 — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште.


• 
  1995 — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.


• 
  1998 — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992.


• 
  2001 — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000.


• 
  2002 —
  
  • 
    Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.
  
  
  • На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара.
  
  


• 
  2006 — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.

Рођења

• 
  1440 — Иван III Васиљевич, велики кнез московски († 1505)


• 
  1729 — Готхолд Ефрајм Лесинг, немачки писац, критичар и теоретичар уметности († 1781)


• 
  1788 — Џорџ Гордон Бајрон, енглески писац († 1824)


• 
  1863 — Димитрије Т. Леко, српски архитекта и урбаниста. († 1914)


• 
  1875 — Дејвид В. Грифит, амерички филмски редитељ и продуцент. († 1948)


• 
  1878 — Тома Росандић, вајар, професор и први ректор Академије ликовних уметности у Београду. († 1958)


• 
  1896 — Сава Шумановић, српски сликар († 1942)


• 
  1898 — Сергеј Ајзенштајн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар. († 1948)


• 
  1906 — Густав Шебеш, мађарски фудбалски играч и тренер. († 1986)


• 
  1908 — Лав Ландау, руски физичар и математичар; нобеловац. († 1968).


• 
  1909 — У Тант, бурмански политичар. († 1974)


• 
  1920 — Алф Ремзи, енглески фудбалер и тренер. (†1999)


• 
  1924 — Мира Траиловић је један од оснивача, а потом и дугогодишњи управник Атељеа 212, познатог позоришта у Београду. († 1989)


• 
  1933 — Синиша Павић, српски драмски писац


• 
  1934 — Јован Деретић, српски историчар књижевности. († 2002)


• 
  1943 — Марилија Пера, бразилска глумица.


• 
  1949 — Драган Малешевић Тапи, српски сликар. († 2002.)


• 
  1953 — Џим Џармуш, амерички филмски редитељ.


• 
  1955 — Рајко Жижић, кошаркаш и спортски радник. († 2003)


• 
  1959 — Урс Мејер, немачки фудбалски судија.


• 
  1968 — Франк Лебеф, француски фудбалски репрезентативац.


• 
  1972 — Сулејман Рушити, македонски политичар.


• 
  1974 — Ана Радмиловић, српска књижевница, новинарка и глумица. († 2017)


• 
  1973 — Рожерио Цени, бразилски фудбалер.


• 
  1977 — Хидетоши Наката, јапански фудбалер.


• 
  1978 — Рајан Милар, амерички одбојкаш.


• 
  1980 — Џонатан Вудгејт, енглески фудбалер.


• 
  1980 — Јевгениј Алдоњин, руски фудбалер.


• 
  1982 — Фабрицио Колоћини, аргентински фудбалер.


• 
  1984 — Денис Кимето, кенијски атлетичар.


• 
  1990 — Ализе Корне, француска тенисерка.

Смрти

• 
  1552 — Едвард Симор, енглески политичар


• 
  1799 — Орас-Бенедикт од Сосира, швајцарски физичар.


• 
  1901 — Викторија Хановерска, британска краљица (* 1819)


• 
  1917 — Јован Илкић, српски архитекта (* 1857)


• 
  1973 — Линдон Џонсон, бивши председник САД (* 1908)


• 
  1989 — Миодраг Андрић - Љуба Мољац, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1943)


• 
  2004 — Антон Марти, позоришни и ТВ редитељ. (* 1925)


• 
  2008 — Миленко Заблаћански, српски глумац (* 1955)


• 2008 — Хит Леџер, аустралијски глумац (* 1979)


• 
  2009 — Звонимир Скерл, диригент, пијаниста, тромбониста, композитор и аранжер, диригент Биг Бенда РТС-а . (* 1934)


• 
  2010 — Џин Симонс, британска позоришна, филмска и ТВ глумица и певачица. (* 1919)


• 
  2015 — Ксенија Мартинов Павловић, српска позоришна, филмска и ТВ глумица. (* 1948)


• 
  2019 — Дина Рутић, југословенска глумица. (* 1943)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави^[1]:
  
  • Светог мученика Полијевкта
  
  
  • Преподобног Евстратија
  
  
  • Пророка Самеја
  
  
  • 
    Светог Петра, епископа Севастијског
  
  
  • 
    Светог Филипа митрополита московског
    
  
  
  • Свету Антонину
  
  
  • Светог Лаврентија
  
  

Види још

Референце

Референце