1. јануар је први дан календарске године у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњовековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).

Догађаји

• 
  45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар.


• 
  404 — Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму.


• 
  439 — Објављен је Теодосијев законик, највећа збирка римског права дотада.


• 
  990 — Кијевска Русија је усвојила јулијански календар.


• 
  1438 — Алберт II Немачки је крунисан као краљ Угарске.


• 
  1502 — Португалски морепловци упловили су у залив Гванабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река).


• 
  1526 — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког.


• 
  1600 — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара.


• 
  1651 — Чарлс II крунисан као краљ Шкотске
  


• 
  1673 — Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона.


• 
  1700 — Русија почиње да користи Јулијански календар.


• 
  1707 — Жоао V је крунисан као краљ Португалије
  


• 
  1739 — Француски истраживач Жан-Батист Шарл Буве де Лозије је открио острво Буве.


• 
  1781 — Отворен је Гвоздени мост преко реке Северн у Великој Британији, први мост на свету направљен од ливеног гвожђа.


• 
  1788 — Објављено је прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register.


• 
  1797 — Олбани је заменио Њујорк као главни град државе Њујорк.


• 
  1801 — Ступили су на снагу Закони о унији из 1800. којим су се Краљевство Велика Британија и Краљевство Ирска ујединили у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.


• 
  1801 — Ђузепе Пјаци је открио Цереру, прву познату патуљасту планету.


• 
  1803 — Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство.


• 
  1804 — Окончана је француска власт над Хаитијем.


• 
  1808 — Забрањен је увоз робова у Сједињене Државе.


• 
  1818 — Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн или модерни Прометеј.


• 
  1826 — Наукалпан постаје општина Мексика.


• 
  1833 — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу.


• 
  1861 — Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико.


• 
  1863 — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама)


• 
  1863 — Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски.


• 
  1869 — Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији
  


• 
  1877 — Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије.


• 
  1880 — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља.


• 
  1880 — Фердинанд де Лесепс почиње француску изградњу Панамског канала.


• 
  1892 — Острво Елис се отвара да прима имигранте у САД.


• 
  1893 — Јапан почиње да користи грегоријански календар.


• 
  1898 — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирима почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајланд како би се створио модерни град од 5 области.


• 
  1899 — Шпанска власт над Кубом се завршава.


• 
  1901 —
  
  • 
    Нигерија постаје британски протекторат.
  
  
  • државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта.
  
  
  • Одржана прва званична парада немих глумаца.
  
  


• 
  1902 — Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија.


• 
  1908 — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године.


• 
  1911 — Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта.


• 
  1912 — Успоставља се Република Кина.


• 
  1925 — Назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло.


• 
  1934 — Острво Алкатраз постаје амерички федерални затвор.


• 
  1934 — Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“.


• 
  1935 — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија.


• 
  1937 —
  
  • 
    Анастазио Самоза постаје председник Никарагве.
  
  
  • Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас.
  
  


• 
  1939 — Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава.


• 
  1942 — Представници 26 држава су потписали Декларацију Уједињених нација.


• 
  1945 — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице.


• 
  1948 —
  
  • 
    Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница.
  
  
  • 
    Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја.
  
  


• 
  1956 — Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства.


• 
  1958 — Ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија.


• 
  1959 — После двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику.


• 
  1960 — Република Камерун добија независност од Републике Француске и Уједињеног Краљевства.


• 
  1962 — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое.


• 
  1964 — Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Уједињено Краљевство.


• 
  1965 — Под вођством лидера покрета „Ал Фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.


• 
  1966 — Током новогодишње ноћи у Централноафричкој Републици Жан-Бедел Бокаса извео је војни удар. Збачен је председник Давид Дацко, распуштен је парламент и укинут устав. Бокаса је заузео прозападно држање.


• 
  1969 — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.


• 
  1970 — Јуникс епоха почиње у 00:00:00 UTC.


• 
  1971 — Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама.


• 
  1973 — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу.


• 
  1976 — НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N.


• 
  1978 — Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа.


• 
  1979 — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и САД, 30 година након оснивања Народне Републике Кине.


• 
  1981 —
  
  • 
    Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу.
  
  
  • 
    република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД.
  
  


• 
  1983 — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет.


• 
  1984 —
  
  • 
    AT&T се дели на 22 независне јединице.
  
  
  • 
    Краљевина Шпанија и Република Португал су примљене у Европску економску заједницу.
  
  
  • 
    Султанат Брунеј постаје независан од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
  
  


• 
  1985 —
  
  • Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System).
  
  
  • Први Британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону.
  
  


• 
  1986 — Шпанија и Португал су се прикључили Европској заједници.


• 
  1986 — Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом.


• 
  1987 — Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним територијама, мења своје име у Икалуит.


• 
  1988 — Настаје Евангелистичка лутеранска црква Америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД.


• 
  1992 — Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту.


• 
  1993 —
  
  • 
    Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику.
  
  
  • Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице.
  
  
  • 
    Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике.
  
  


• 
  1994 —
  
  • у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути.
  
  
  • 
    Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу.
  
  
  • 
    Запатистичка војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас.
  
  


• 
  1995 —
  
  • У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.
  
  
  • 
    Светска трговинска организација ступа на снагу.
  
  
  • 
    Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску унију.
  
  


• 
  1996 — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом.


• 
  1997 — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир.


• 
  1998 —
  
  • Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија.
  
  
  • Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група.
  
  


• 
  1999 — Званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године


• 
  2000 — Уједињено Краљевство је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем.


• 
  2001 — Први дан трећег миленијума.
  
  • Први дан 21 века.


• 
  2002 —
  
  • 
    евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте.
  
  
  • 
    Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј.
  
  
  • Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу.
  
  


• 
  2003 —
  
  • полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаља-чланица ЕУ.
  
  
  • 
    Луис Инасио Лула да Силва постаје председник Федералне Републике Бразил.
  
  


• 
  2004 — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина.


• 
  2007 — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих.


• 
  2011 — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска.

Рођења

• 
  766 — Али ар-Рида, шиитски имам. († 818)


• 
  1431 — Папа Александар VI, папа од 1492—1503, прво име Родриго Борџија. († 1503)


• 
  1449 — Лоренцо де Медичи, италијански државник. († 1492)


• 
  1467 — Жигмунд Пољски, краљ Пољске. († 1548)


• 
  1484 — Улрих Цвингли, швајцарски протестантски лидер. († 1531)


• 
  1516 — Маргарета Лејонхуфвуд, шведска краљица. († 1551)


• 
  1557 — Стефан Бочкај, кнез Трансилваније. († 1606)


• 
  1618 — Бартоломео Муриљо, шпански сликар. († 1682)


• 
  1638 — Цар Го-Сај јапански. († 1685)


• 
  1648 — Елкана Сетл, енглеска списатељица. († 1724)


• 
  1655 — Кристијан Томазијус, немачки правник. († 1728)


• 
  1735 — Пол Ревер, амерички патриота и стручњак за сребро. († 1818)


• 
  1750 — Фредерик Муленберг, први говорник Америчке куће представника. († 1801)


• 
  1752 — Бетси Рос, америчка кројачица. († 1836)


• 
  1823 — Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар. († 1849)


• 
  1839 — Уида, енглеска списатељица. († 1908)


• 
  1841 — Јован Авакумовић, српски политичар и правник. († 1928)


• 
  1854 — Џејмс Џорџ Фрејзер, шкотски антрополог, фолклорист и филолог. († 1941)


• 
  1863 — Пјер де Кубертен, француски иницијатор модерних Олимпијских игара. († 1937)


• 
  1864 — Џорџ Вашингтон Карвер, амерички учитељ, проналазач, ботаничар. († 1943)


• 
  1864 — Алфред Стајглиц, амерички фотограф. († 1946)


• 
  1873 — Марија Јурић Загорка, хрватска књижевница и новинарка. († 1957)


• 
  1874 — Густав Вајтхед, немачки-амерички проналазач. († 1927)


• 
  1876 — Харијет Брукс, канадска физичарка. († 1933)


• 
  1879 — Е. М. Форстер, енглески романописац. († 1970)


• 
  1887 — Вилхелм Канарис, немачки адмирал. († 1945)


• 
  1883 — Вилијам Џозеф Донован, амерички генерал-мајор. († 1959)


• 
  1890 — Антон Мелик, словеначки географ. († 1966)


• 
  1892 — Артур Родзински, хрватски диригент. († 1958)


• 
  1894 — Светислав Иван Петровић, српски глумац, који се први прославио на филмском екрану у Европи, између два светска рата. († 1962)


• 
  1894 — Сатјендра Нат Босе, индијски математичар. († 1974)


• 
  1895 — Џон Едгар Хувер, амерички управник ФБИ-ја. († 1972)


• 
  1896 — Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор Београдског универзитета и академик САНУ. († 1981)


• 
  1900 — Хавијер Кугат, каталонски-кубански музичар, фронтмен. († 1990)


• 
  1900 — Рене Гијо, француски писац за децу. († 1969)


• 
  1904 — Фазал Илахи Чаудри, пакистански политичар. († 1982)


• 
  1906 — Ђовани Д'Анци, италијански текстописац. († 1974)


• 
  1909 — Дејна Ендруз, амерички глумац. († 1992)


• 1909 — Степан Бандера, украјински политичар. († 1959)


• 
  1911 — Хенк Гринберг, бејзбол играч. († 1986)


• 
  1912 — Ким Филби, британски шпијун. († 1988)


• 
  1915 — Бранко Ћопић, српски писац. († 1984)


• 
  1917 — Џул Грегори Чарни, метеоролог. († 1981)


• 1917 — Алберт Мол, холандски глумац. († 2004)


• 
  1919 — Џером Дејвид Селинџер, амерички романописац. († 2010)


• 1920 — Озвалдо Кавандоли, италијански аниматор и стваралац стрипова. († 2007)


• 
  1921 — Исма'ил Раџи' ал-Фаруки, палестински-амерички муслимански мислилац, филозоф и компаративни религијски сколастичар. († 1986)


• 
  1922 — Роки Грацијано, амерички боксер. († 1990)


• 
  1925 — Стајми Бирд, глумац. († 1981)


• 
  1925 — Косара Бокшан, сликарка. († 2009)


• 
  1927 — Доук Вокер, америчка звезда америчког фудбала. († 1998)


• 
  1928 — Ернест Тајдимен, амерички писац. († 1984)


• 
  1930 — Џафар Нумејри, судански политичар. († 2009)


• 
  1933 — Фредерик Лоуи, канадски медицински учитељ, етичар и председник универзитета


• 
  1933 — Џо Ортон, енглески писац. († 1967)


• 
  1936 — Вили Вајт, америчка атлетичарка. († 2007)


• 
  1940 — Хелмут Јан, немачки архитекта


• 
  1940 — Френк Лангела, амерички глумац


• 
  1941 — Ева Рас, српска глумица, сликарка.


• 
  1942 — Мартин Фрост, амерички политичар.


• 1942 — Кантри Џо Макдоналд, амерички музичар.


• 1942 — Аласан Утара, политичар из Обале Слоноваче.


• 1942 — Генади Сарафанов, космонаут.


• 1942 — Корнелије Ковач, српски композитор и музичар.


• 1942 — Брајан Керниген, канадски научник.


• 
  1943 — Дон Новело, амерички глумац, комичар и писац.


• 
  1944 — Јан Чарногурски, словачки политичар и премијер.


• 1944 — Омар ел Башир, генерал-потпуковник војске Судана.


• 
  1945 — Џеки Икс, белгијски возач тркачких аутомобила.


• 
  1946 — Роберто Ривелињо, бразилски фудбалер.


• 
  1949 — Љубодраг Дуци Симоновић, југословенски и српски кошаркаш, а данас књижевник и теоретичар завере.


• 
  1953 — Дани Клеин, белгијска певачица, композитор, лидер Ваја Кон Диос (музичка група).


• 
  1956 — Кристин Лагард, француска економисткиња.


• 1956 — Сергеј Авдејев, руски инжењер и космонаут.


• 
  1959 — Панајотис Јанакис, грчкикошаркаш и кошаркашки тренер.


• 1959 — Мишел Онфре, француски писац и филозоф.


• 
  1961 — Марк Вингет, британска глумица


• 
  1962 — Никола Брајант, британска глумица


• 
  1963 — Срђан Драгојевић, српски редитељ и сценариста


• 
  1964 — Диди Фајфер, америчка глумица


• 
  1966 — Алисон Дуди, ирска глумица


• 1966 — Мајкл Империоли, амерички глумац


• 1966 — Ембет Давиц, америчка глумица


• 1966 — Ивица Дачић, српски политичар


• 1966 — Тихомир Орешковић, хрватско-канадски предузетник и политичар.


• 
  1968 — Давор Шукер, хрватски фудбалер


• 1968 — Грандмастер Флеш, певач из Барбадоса


• 
  1969 — Верн Тројер - амерички глумац, каскадер и комичар. (* 2018)


• 
  1970 — Пол Томас Андерсон, амерички филмски режисер, писац и продуцент.


• 
  1970 — Габријел Џарет, амерички глумац.


• 
  1972 — Нив МакИнтош, глумица.


• 1972 — Лилијан Тирам, француски фудбалер.


• 
  1975 — Џо Кенон, амерички фудбалер


• 
  1977 — Хасан Салихамиџић, босански фудбалер


• 
  1979 — Коичи Домото, јапански уметник


• 
  1980 — Елин Нордегрен, шведски фото-модел


• 
  1981 — Солт Баумгартнер, мађарски возач тркачких аутомобила


• 
  1982 — Давид Налбандијан, аргентински тенисер.


• 
  1984 — Фернандо Сан Еметерио, шпански кошаркаш.


• 1985 — Тијаго Сплитер, бразилски кошаркаш.


• 1985 — Стивен Дејвис, северноирски фудбалер.


• 
  1986 — Глен Дејвис, амерички кошаркаш.


• 1986 — Пабло Куевас, уругвајски тенисер.


• 
  1990 — Нађа Парис, америчка порнографска глумица.


• 
  1992 — Џек Вилшир, енглески фудбалер.

Смрти

• 
  379 — Свети Базил из Цезареје (* 330)


• 
  404 — Свети Телемах
  


• 
  874 — Хасан ал-Аскари, једанаести шиитски имам (* 846)


• 
  898 — Одо Париски, француски краљ (* 860)


• 
  1515 — Краљ Луј XII (* 1462)


• 
  1559 — Кристијан III Дански и норвешки (* 1503)


• 
  1560 — Жоаким Ди Белај, француски песник (р. око 1522)


• 
  1679 — Јан Стен, холандски сликар


• 
  1716 — Вилијам Вичерли, енглески драматург


• 
  1730 — Семјуел Севал, енглески судија (* 1652)


• 
  1766 — Џејмс Френсис Едвард Стјуарт, „Стари претварач“ (* 1688)


• 
  1782 — Јохан Кристијан Бах, немачки композитор (* 1735)


• 
  1817 — Мартин Хајнрих Клапрот, немачки хемичар (* 1743)


• 
  1892 — Розвел Б. Мејсон, градоначелник Чикага (* 1805)


• 
  1894 — Хајнрих Рудолф Херц, немачки физичар (* 1857)


• 
  1933 — Херијет Брукс, канадска физичарка (* 1876)


• 
  1953 — Хенк Вилијамс, амерички певач (* 1923)


• 
  1958 — Едвард Вестон, амерички фотограф (* 1886)


• 
  1972 — Морис Шевалије, француски певач и глумац. (* 1888)


• 
  1981 — Беула Бонди, америчка глумица (* 1888)


• 
  1982 — Франо Кршинић је био југословенски и хрватски вајар


• 
  1986 — Алфредо Бинда, италијанкски бициклиста (* 1902)


• 
  1992 — Грејс Хопер, амерички рачунарски пионир (* 1906)


• 
  1994 — Цезар Ромеро, амерички глумац (* 1907)


• 
  1994 — Лорд Артур Еспи Порит, британски атлетичар и лекар (* 1900)


• 
  1995 — Еуген Вигнер, мађарски физичар, лауреат Нобелове награде (* 1902)


• 
  1995 — Еуген Вербер, књижевник, преводилац, глумац (* 1923)


• 
  1995 — Фред Вест, британски серијски убица (самоубиство) (* 1941)


• 
  1996 — Арли Берк, амерички адмирал (* 1901)


• 
  1996 — Артур Рудолф, немачки ракетни инжењер. (* 1906)


• 
  1997 — Таунс Вам Зант, амерички музичар (* 1944)


• 
  1998 — Хелен Вилис-Муди, америчка тенисерка. (*1905)


• 
  2001 — Реј Волстон, амерички глумац (* 1914)


• 
  2001 — Фабијан Шоваговић, један од највећих глумаца Хрватске и бивше Југославије (* 1933)


• 
  2005 — Ширли Чисхолм, америчка политичарка, прва тамнопута америчка представница Конгреса (* 1924)


• 
  2005 — Хју Џон Фредерик Лосон, 6. Барон Бернхам, британски новинар и политичар (* 1931)


• 
  2005 — Боб Мацуи, амерички конгресмен (* 1941)


• 
  2006 — Драган Лукић био је дечји писац. (* 1928)


• 
  2012 — Киро Глигоров, први председник Републике Македоније (* 1917)


• 
  2016 — Вељко Губерина, српски адвокат (* 1925)


• 
  2019 — Иван Димитров, бугарски фудбалер. (* 1935)

Празници и дани сећања

• 
  Међународни празници
  
  • Светски дан породице


• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Светог мученика Бонифатија
  
  
  • Светог Григорија епископа омиритског
  
  
  • 
    Светог Бонифатија Милостивог, епископа ферентијског
  
  
  • Преподобног Илију Муромеца
  
  


• 
  Седми дан и осма ноћ Божића у западном хришћанству.
  
  • Многе земље широм света које користе грегоријански календар - Новогодишњи дан; најчешће прослављен у поноћ са ватрометима.
  
  
  • 
    Римокатолицизам - Свети Дан Захвалности Октава Божића, Благосиљана Девица Марија, Мајка Бога (нови календар).
  
  
  • 
    Римокатолицизам - Празник Обрезивања (стари календар).
  
  
  • 
    Римокатолицизам - почиње Народна недеља миграције (варира у званичној подршци од стране канцеларије америчког председника, није стриктно религиозна)
  
  


• 


• 


• 
  Хаити - Дан независности


• 
  Тајван - оснивање Републике Кине.


• 
  Судан - Дан независности


• 
  Куба - Дан ослобођења


• 
  Словачка: Успостављање Словачке републике.


• Последњи дан Кванзе
  


• Бечки новогодишњи концерт


• 
  Пасадена, Калифорнија - Парада Турнира Ружа и, традиционално, Роуз боул фудбалски шампионат


• Светски дан молитве за мир

Види још

Референце