Овај чланак садржи информације о тренутном или предвиђеном догађају. Могуће је да чланак садржи непроверене податке. Могуће су честе промене садржаја током развоја догађаја.

2019 на Викимедијиној остави.

2019. је проста година, која је почела у уторак. 2019. је деветнаеста година 3. миленијума, деветнаеста година 21. века, десета и последња година 2010-их.

Догађаји

Јануар

• 
  1. јануар:
  
  • 
    Катар се повукао из ОПЕК-а.
  
  
  • 
    Жаир Болсонаро званићно започео свој четворогодишњи мандат на функцији председника Бразила.
  
  
  • У Аустрији ступио на снагу закон о легализацији истополних бракова.
  
  


• 
  2. јануар — У Србији ступила на снагу забрана узгоја животиња ради производње крзна.
  
  • 
    САД и Израел иступили из чланства у Унеско-у у знак протеста због примања Палестине у чланство исте организације нешто раније.


• 
  3. јануар — Лендер Chang'e 4 кинеске свемирске агенције ЦНСА први слетео на „тамну страну” Месеца <


• 
  5. јануар:
  
  • 
    УАЕ је домаћин 17. првенства Азије у фудбалу (од 5. јануара до 1. фебруара).
  
  
  • 
    Васељенски патријарх Вартоломеј I потписао томос о аутокефалности Украјинске православне цркве.
  
  


• 
  6. јануар — Јапански ски скакач Рјоју Кобајаши победио је у генералном пласману турнеје Четири скакаонице.


• 
  7. јануар — Покушај неуспелог државног удара у Габону од стране војске.


• 
  10. јануар — Собрање Републике Македоније изгласало амандмане на Устав којим се мења име земље у Република Северна Македонија.
  
  • Председник Венецуеле Николас Мадуро положио је заклетву на почетку свог другог мандата, иако са много страна стижу позиви да се повуче.


• 
  15. јануар — Више од 20 особа је погинуло у терористичком нападу у Најробију .


• 
  17. јануар — У експлозији аутомобила бомбе испред зграде полицијске академије у Боготи погинула 21 особа.


• 
  19. јануар — Најмање 66 особа је погинуло, а 76 је повређено у експлозији нафтовода код Мексико Ситија.


• 
  21. јануар — Најмање 14 чланова посада страдало је у пожару који је у Керчком мореузу захватио бродове „Канди” и „Маестро” који су пловили под заставом Танзаније, пошто се на једном од њих догодила експлозија током претакања течног гаса.


• 
  23. јануар — Најмање 12 особа погинуло је од бојеве муниције током таласа антивладиних протеста и нереда у Венецуели.
  
  • Председник Народне скупштине Венецуеле Хуан Гваидо положио је заклетву као „прелазни председник” државе, након што је скупштина прогласила нелегитимним актуелног председника Николаса Мадура.
    
    • 
      Јапанска технолошка компанија Сони због Брегзита премешта централу из УК у Холандију (Амстердам).


• 
  25. јануар — Посланици грчког парламента већином гласова, ратификовали су Преспански споразум, чиме је окончан спор Атине и Скопља око имена Македоније.
  
  • Више од 300 особа је нестало услед пуцања бране на југоистоку Бразила.


• 
  26. јануар — Полиција је у суботу увече растерала демонстранте из покрета „Жути прслуци” који су се окупили на Тргу Републике у Паризу, саопштио је телевизијски канал БФМТВ. Демонстранти су се припремали да на тргу изведу акцију „Жута ноћ”.


• 
  27. јануар — Новак Ђоковић и Наоми Осака су победници Отвореног првенства Аустралије у тенису у појединачној конкуренцији.
  
  • 
    Грчка полиција испалила је сузавац и користила шок бомбе како би растерали групу демонстраната који су покушали да пробију полицијски кордон испред грчког парламента у Атини.

Фебруар

• 
  1. фебруар — Фудбалери Катара освојили су прву титулу првака Азије победивши у финалу Јапан резултатом 3 : 1.


• 
  2. фебруар — Египатски археолози открили су фараонску гробницу са 50 очуваних мумија код града Минја јужно од Каира.


• 
  4. фебруар — У финалу 53. Супербоула екипа Њу Ингланд патриотса победила је Лос Анђелес рамсе са 13 : 3.


• 
  6. фебруар — Француски председник Емануел Макрон прогласио је 24. април Даном сећања на жртве Геноцида над Јерменима.


• 
  13. фебруар — НАСА је објавила званично окончање истраживачке мисије „Опортјунити” на Марсу.
  
  • Најмање 15 особа погинуло је у саобраћајној несрећи на путу Скопље—Тетово, код места Ласкарци у Северној Македонији.


• 
  16. фебруар — Председник САД Доналд Трамп прогласио је ванредно стање како би добио приступ милијардама долара за изградњу зида дуж америчко-мексичке границе.
  
  • Председник Венецуеле Николас Мадуро је предложио да се усвоји план сталне мобилизације војске ради заштите од могуће инвазије.
    
    • Самопроглашени председник Венецуеле Хуан Гваидо позвао је војску да подржи промене у земљи и дао припадницима оружаних снага на размишљање осам дана.
      
      • Антивладин протест у Тирани у организацији опозиционе Демократске партије на самом почетку је прерастао у насиље и обрачун полиције и демонстраната. Председник Албаније Иљир Мета позвао је представнике опозиције који протестују испред седишта Владе у Тирани и припаднике полиције на уздржаност и смањење тензија.
        
        • Више хиљада људи протестовало је данас после подне у Минхену, где се одржава Минхенска безбедносна конференција, на којој учествују лидери многих земаља света, против НАТО-а и залажући се за мир.
          
          • Учесницима протеста „Један од пет милиона“ у Београду вечерас је понуђен на потписивање „Споразум са народом“, документ Савеза за Србију, а грађани позвани да потписане примерке убацују у кутије постављене на месту окупљања и испред Дома Народне скупштине.
            
            • Више хиљада каталонских сепаратиста окупило се данас на протестном маршу у Барселони тражећи да њихових 12 лидера којима се суди због улоге у неуспелом покушају сецесије 2017. године, буде ослобођено оптужби.


• 
  18. фебруар — Српски тенисер Новак Ђоковић и америчка гимнастичарка Симон Бајлс проглашени су за најбоље спортисте света на додели награда Лауреус академије.


• 
  23. фебруар — Присталице опозиције пробиле су кордон венецуеланске полиције на граничном прелазу на мосту „Сантандер“ и прешле на територију Венецуеле, пренео је канал ВПИ ТВ.
  
  • 
    Венецуела раскинула дипломатске и политичке односе с Колумбијом, изјавио је председник Венецуеле Николас Мадуро.
    
    • Невладина организација „Кривични форум“ објавила је да су четири човека погинула, а да су 24 особе рањене на граници Венецуеле и Бразила.
      
      • У Београду је и вечерас одржан протест на којем су грађани поново позивани да потпишу документ дела опозиције окупљеног око Савеза за Србију, „Споразум с народом“.
        
        • У Подгорици је вечерас одржан трећи грађански протест под слоганом „Одупри се 97.000“. Грађани су се на почетку окупили на препуном Тргу независности, на коме, по проценама, може стати између 10 и 12 хиљада људи.


• 
  25. фебруар — Наоружана група је напала положај венецуеланске Националне гарде на граници са Колумбијом.


• 
  26. фебруар — Дванаест индијских авиона бомбардовало је терористе у делу Кашмира који је под пакистанском контролом. У нападу је у потпуности уништен камп за обуку терористичке организације Џаиш ел Мухамед. Пакистан је на то одговорио подизањем својих војних авиона.


• 
  27. фебруар — Две особе су погинуле када се у индијском делу Кашмира срушио индијски хеликоптер Ми-17.
  
  • Пакистанска војска тврди да је у среду ујутру оборила два индијска војна авиона која су нарушила ваздушни простор земље у спорном региону Кашмира. Један пилот заробљен.

Март

• 
  3. март — Српска атлетичарка Ивана Шпановић освојила је златну медаљу на Европском дворанском првенству у Глазгову трећи пут заредом.


• 
  4. март — У налету торнада који је погодио америчку државу Алабаму, страдало је најмање 23 људи, а више десетина је повређено.


• 
  6. фебруар — Француски председник Емануел Макрон прогласио је 24. април Даном сећања на жртве Геноцида над Јерменима.


• 
  7. март — у такозваној косовској скупштини усвојена платформа о „коначном, инклузивном и правно обавезујућем споразуму за нормализацију односа Београда и Приштине“ предвиђа реципрочно признање унутар постојећих граница и повлачење Резолуције 1244.
  
  • Председник Србије Александар Вучић заказао је за наредни дан у 8 сати и 30 минута седницу Савета за националну безбедност и навео да је Приштина срушила преговоре.
    
    • Премијер привремених приштинских институција Рамуш Харадинај изјавио је да данашње изгласавање закона и платформе за наставак дијалога са Београдом значи да су границе Косова недодирљиве и да неће бити „трећег нивоа власти“.


• 
  8. март — Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да су косовски Албанци усвојеном Платформом показали да никад нису ни желели дијалог и да га ни у будућности неће желети, а да ће одговор Србије бити одлучан, озбиљан и чврст поручио да је главни циљ Албанаца да униште Србију, поручивши им да у томе неће успети.
  
  • Председник косовског парламента Кадри Весељи потписао је приштинску платформу и она је постала јавни документ.


• 
  9. март — У близини Тријумфалне капије у Паризу је дошло до сукоба између полиције и учесника протеста покрета "Жутих прслука".
  
  • Активисти протеста Жути прслуци упали су у Велику ложу Француске у граду Тарб, пренео је лист „Депеш“ и објавио видео наводно уништене ложе.
    
    • Тројица полицајаца су повређена у сукобу с демонстрантима који протестују испред председничке администрације у центру Кијева.
      
      • У Београду организован је протест у знаку повлачења „паралеле“ са деветомартовским демонстрацијама против ондашњег РТС-а.


• 
  10. март — Путнички авион „Боинг 737 MAX” са 157 особа срушио се на лету од Адис Абебе до Најробија.


• 
  13. март — Европска унија је усвојила мере за случај да Уједињено Краљевство напусти Унију 29. марта без споразума, што би довело до промене процедура, преко ноћи, с обе стране Ламанша.
  
  • 
    Британски посланици су гласали против „брегзита“ без споразума и усаглашеног формата будућих односа с ЕУ.
  
  
  • 
    НАСА је објавила званично окончање истраживачке мисије „Опортјунити” на Марсу.
  
  
  • Најмање 15 особа погинуло је у саобраћајној несрећи на путу Скопље—Тетово, код места Ласкарци у Северној Македонији.
  
  


• 
  15. март — Најмање 49 особа је убијено а десетине рањено у пуцњавама у две џамије на Новом Зеланду, у граду Крајстчерчу.


• 
  16. март — Део демонстраната са протеста „1 од 5 милиона“, предвођених Бошком Обрадовићем, упао је у зграду РТС, нешто касније су им се придружили и други лидери протеста, али их је полиција око два сата касније све извела из зграде.
  
  • Најмање 64 особе ухапшене су у најновијим протестима „Жутих прслука“ у Паризу, а приликом сукоба са полицијом. На мети учесника протеста поново су биле луксузне продавнице и банке недалеко од Тријумфалне капије.
    
    • Поплаве и ветрови које је изазвао циклон „Идаи” однели су најмање 300 живота у Мозамбику, Малавију, Зимбабвеу и Јужној Африци.


• 
  17. март — Демонстранти предвођени председником Двери Бошком Обрадовићем улетели су у кордон Жандармерије на углу улица Кнеза Милоша и Српских владара. Полиција употребила сузавац.


• 
  19. март — Нурсултан Назарбајев поднео оставку на функцији председника Казахстана након 30 година проведених на месту „шефа државе”.


• 
  20. март — Радован Караџић другостепеном пресудом пред Хашким трибуналом осуђен на казну доживотног затвора по оптужби за геноцид и друге ратне злочине током рата у БиХ.


• 
  21. март — Најмање 71 особа је страдала када је претоварен трајект потонуо у реку Тигар близу ирачког града Мосула.


• 
  23. март — Протест „Жутих прслука“ је забрањен у Паризу на Јелисејским пољима и на прилазима тој авенији, саопштила је француска полиција. Француска војска придружила се полицији у Паризу како би помогла са обезбеђивањем града током 19. узастопног протеста „жутих прслука" против владе председника Француске Емануела Макрона.
  
  • Стотине хиљада људи који су против изласка Британије из Европске уније прошетали су се данас центром Лондона захтевајући нови референдум, док продубљивање кризе „брегзит“ доводи у опасност премијерски мандат Терезе Меј.
    
    • Протест „1 од 5 милиона“ почео је у Београду под паролом „Исто место — исти захтеви“, уз химну Србије и минут ћутања за жртве НАТО бомбардовања 1999. године, а чело колоне у шетњи препуштено је студентима који су били привођени током насилних демонстрација прошлог викенда.
      
      • Шести грађански протест „Одупри се — 97.000“ одржан је данас на Тргу независности у Подгорици, где се окупило више хиљада људи.


• 
  24. март — Србија обележила 20. година од НАТО бомбардовање СРЈ. Окупило се више десетина грађана широм државе.


• 
  25. март — Војска Израела је бомбардовала позиције Хамаса у Појасу Газе као одговор на ракетни напад на израелски град Кфар Сава, када је повређено неколико особа. Том приликом је била уништена вишеспратница коју је наводно користила обавештајна служба Хамаса.
  
  • 
    Фудбалска репрезентација Србије ремизирала је против Португалије 1:1 (1:1) у Лисабону на старту квалификација за ЕУРО 2020. године.
    
    • 
      Председник САД Доналд Трамп је у присуству израелског премијера Бењамина Нетанијахуа потписао документ о признању суверенитета Израела над Голанском висоравни.


• 
  26. март — Заменик министра одбране Алжира, начелник штаба народне армије Ахмед Гаид Салах позвао је да се искористи Члан 102 Устава, који предвиђа да у случају дуге и тешке болести председника Абделазиза Бутефлике буде именован председник Парламента за привременог вршиоца дужности шефа државе.
  
  • Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду којом је у јуну прошле године на годину дана затвора била осуђена некадашња председница ЈУЛ-а Мирјана Марковић поводом оптужби да је 2000. године утицала на владину комисију да незаконито додели државни стан дадиљи њеног унука.


• 
  28. март — У Тирани је одржан седми протест опозиције, током којег је било покушаја насилног уласка у зграду Парламента у којој се одржавала пленарна седница, а неколико полицајаца је повређено.


• 
  29. март — Чланови британског парламента одбацили су по трећи пут план премијерке Терезе Меј за „Брегзит“.
  
  • 
    Бугарска, Србија и Грчка су на састанку у Букурешту донеле одлуку да потпишу у јуну уговор за заједничку компанију која ће градити гасни интерконектор „балкански ток“, изјавио је премијер Бугарске Бојко Борисов.


• 
  30. март — Зузана Чапутова победила је у другом кругу председничких избора у Словачкој, поставши тако првом женом на функцији председника у тој земљи.


• 
  31. март — Комичар Владимир Зеленски након пребројаних 55,50 % гласова на председничким изборима у Украјини убедљиво води са 30,25 % гласова испред актуелног председника државе Петра Порошенка који је добио 16,54 % гласова.

Април

• 
  1. април — Председник Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио је да је време да британски парламент каже шта жели од „брегзита“ и навео да је лакше протумачити митску сфингу од британских посланика.


• 
  2. април — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика обавестио је Уставни савет о својој оставци на месту шефа државе.


• 
  4. април — Око 40 војника Кфора, међу којима су били и припадници албанске војске, прошетало је данас главном улицом Северне Косовске Митровице, што је изазвало видно узнемирење грађана тог дела Косова и Метохије, у којем већином живе Срби.
  
  • Командант Либијске националне армије маршал Халифа Хафтар наредио је својим снагама да започну офанзиву на Триполи за „ослобађања од терориста“.
    
    • После упозорења амбасаде Велике Британије у Приштини својим грађанима да не путују на север Косова и Метохије и Министарство спољних послова Немачке издало је упозорење немачким грађанима да не путују у општине Зубин Поток, Лепосавић, Звечан и Северна Митровица, јер је у њима „ситуација и даље напета“.
      
      • Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је поводом саопштења амбасаде Велике Британије у коме је саветовала своје грађане да не путују на север Косова због криминала, да и он упозорава грађане Србије да не путују у ту земљу због велике политичке нестабилности и јер је тамо тренутно велики политички хаос.
        
        • Доњи дом Парламента Велике Британије усвојио је нацрт закона који гарантује да земља не може да напусти ЕУ без споразума о изласку.
          
          • Најмање 62 особе су настрадале, а 86.000 људи је пребачено у склоништа због поплава које су погодиле Иран.


• 
  6. април — У близини Триполија избили су сукоби између провладиних и побуњеничких снага са истока Либије, које предводи командант Калифа Хафтар.


• 
  8. април — САД су ставиле Иранску револуционарну гарду на листу страних терористичких група.


• 
  10. април — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87 названу „Стрелац А”.


• 
  11. април — Војска Судана извела државни удар и ухапсила председника државе Омара ел Башира. Министар одбране Судана, потпредседник Ауф бин Авад, изјавио је да су распуштени сви органи председничке канцеларије, парламента те земље и локалних власти. Министар одбране и потпредседник Судана Авад бин Ауф синоћ је поднео заклетву у својству шефа прелазног Војног савета земље.
  
  • Творац Викиликса, Џулијан Асанж, ухапшен је у Лондону након што му је Еквадор укинуо азил после седам година.


• 
  12. април — Шеф прелазног Војног савета Судана Авад бин Ауф саопштио је, нешто више од 24 сата од ступања на ту дужност, да подноси оставку и да је за новог руководиоца тог тела именован начелник Генералштаба копнене војске Судана Абделфатах ел Бурхан.
  
  • Радикални покрет „Талибан“ је објавио о почетку „пролећне офанзиве“ у Авганистану, упркос мировним преговорима са САД.


• 
  15. април — Русија и НАТО су у потпуности прекинули сарадњу на цивилној и војној линији, рекао је у интервјуу за Спутњик заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко.
  
  • Велики пожар избио је у средњовековној катедрали Нотр Дам у центру Париза, а од ватре се срушио и један торањ на цркви.


• 
  19. април — На скупу у Београду је у оквиру кампање „Будућност Србије“ окупило се између 140.000 и 150.000 људи.
  
  • Стотине хиљада демонстраната је поново изашло на улице Алжира, захтевајући промену власти и државног система.


• 
  20. април — На протестима „Жутих прслука“ у Паризу је ухапшено 126 особа, а полиција се са демонстрантима који су подметали и мале пожаре, обрачунала бацивши сузавац.
  
  • На Косово је из Сирије враћено 110 особа, међу којима има и џихадиста који су отишли да се боре у тој земљи, саопштиле су привремене институције у Приштини.


• 
  21. април — Владимир Зеленски изабран је за председника Украјине, након што је у другом кругу убедљиво победио досадашњег председника Петра Порошенка.
  
  • У серији експлозија које су потресле цркве и луксузне хотеле у Шри Ланки, погинуло је више од 200 људи, а рањено 560.
    
    • Велики број припадника косовске полиције распоређен је у центру за азил и око њега у селу Врани До, где је смештено 110 особа које су враћене из Сирије на Косово.


• 
  22. април — Земљотрес у Лузону, на Филипинима, усмртио је најмање 16 људи.


• 
  25. април — Председник Србије Александар Вучић састао се с кинеским председником Си Ђинпингом у дводневмој посети Пекингу. Након састанка, у присуству Вучића и Сија, потписано је више билатералних споразума којима треба да се поспеши сарадња двеју земаља.
  
  • Бивши потпредседник САД и дугогодишњи сенатор Џо Бајден и званично је објавио да ће се упустити у „трку“ за председника САД.
    
    • Албанска опозиција одржала је протесте током којих је на сат времена блокирала неколико националних путева, захтевајући оставку Владе премијера Едија Раме, коју оптужује за корупцију и везе са организованим криминалом.


• 
  27. април — Француска полиција употребила је сузавац како би потиснула демонстранте из покрета Жутих прслука, који су покушали да дођу до зграде Европског парламента у Стразбуру.


• 
  28. април — Шпанска социјалистичка радничка партија (ПСОЕ) побеђује на ванредним парламентарним изборима у Шпанији, следи из података након обрађених 60% гласачких листића.

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

• 
  1. јануар — Иван Димитров, бугарски фудбалер (*1935)


• 
  2. јануар:
  
  • 
    Марко Николић, српски филмски и позоришни глумац (*1946)
  
  
  • 
    Иво Грегуревић, хрватски глумац (*1952)
  
  
  • 
    Боб Ајнштајн, амерички глумац и комичар (*1942)
  
  


• 
  4. јануар — Владимир Станковић, српски песник, књижевник и професор (*1932)


• 
  5. јануар — Драгослав Шекуларац, бивши југословенски и српски фудбалер (*1937)


• 
  6. јануар — Жељко Мијановић, српски драматург и сценариста (*1960)


• 
  9. јануар:
  
  • 
    Милан Панчевски, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, председник Председништва ЦК СКЈ (*1935)
  
  
  • 
    Анатолиј Лукјанов, совјетски и руски политичар (*1930)
  
  


• 
  12. јануар — Славољуб Ђукић, српски новинар и писац (*1928)


• 
  13. јануар — Фил Масинга, јужноафрички фудбалер (*1969)


• 
  14. јануар — Миодраг Радовановић, српски глумац (*1929)


• 
  15. јануар — Боривоје Адашевић, српски приповедач, романописац и есејиста (*1974)


• 
  17. јануар — Сабрина Влашкалић, српска гитаристкиња (*1989)


• 
  20. јануар:
  
  • 
    Масазо Нонака, јапански суперстогодишњак (*1905)
  
  
  • 
    Љиљана Шљапић, српска глумица и певачица (*1940)
  
  


• 
  21. јануар:
  
  • 
    Мирослав Прокопијевић, српски економиста, економски аналитичар и доктор филозофије (*1953)
  
  
  • 
    Емилијано Сала, аргентински фудбалер (*1990)
  
  
  • 
    Александар Окунски, украјински кошаркаш (*1971)
  
  


• 
  22. јануар:
  
  • 
    Исмаил Мачев, југословенски и српски атлетичар (*1960)
  
  
  • 
    Дина Рутић, југословенска глумица (*1943)
  
  


• 
  23. јануар — Момчило Мома Антоновић, српски сликар, професор и декан на Факултету ликовних уметности (*1938)


• 
  24. јануар — Олга Хаџић, српска математичарка, ректорка Универзитета у Новом Саду, академик САНУ (*1946)


• 
  25. јануар:
  
  • 
    Душан Макавејев, српски редитељ и сценариста (*1932)
  
  
  • 
    Никола Митић, српски баритон и оперски певач (*1938)
  
  


• 
  26. јануар:
  
  • 
    Бошко Ђокић, српски кошаркашки тренер (*1958)
  
  
  • 
    Павел Опавски, спортски радник, први доктор наука Физичке културе у бившој Југославији и професор (*1925)
  
  


• 
  29. јануар — Драшко Ређеп, српски књижевник (*1935)

Фебруар

• 
  2. фебруар — Слободан Пеладић, српски сликар, вајар и мултимедијални уметник (*1962)


• 
  3. фебруар:
  
  • 
    Децл, руски репер (*1983)
  
  
  • 
    Новак Бошковић, српски рукометаш и репрезентативац (*1989)
  
  


• 
  4. фебруар:
  
  • 
    Мати Никенен, фински скакач, вишеструки светски и олимпијски првак (*1963)
  
  
  • 
    Даринка Јандрић, српска стогодишњакиња, најстарија живућа особа у Србији (*1910)
  
  


• 
  6. фебруар — Ђуро Тошић, српски историчар, академик и професор (*1946)


• 
  7. фебруар — Алберт Фини, британски глумац (*1936)


• 
  9. фебруар — Ђорђе Ђукић, српски физичар и члан САНУ (*1943)


• 
  12. фебруар — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман (*1937)


• 
  16. фебруар — Бруно Ганц, швајцарски глумац (*1941)


• 
  17. фебруар: 
  
  • 
    Шабан Шаулић, српски певач фолк музике, музичар и продуцент (*1951)
  
  
  • 
    Слободан Перовић, српски професор и правник (*1932)
  
  


• 
  19. фебруар — Карл Лагерфелд, немачки креативни директор, модни креатор, уметник, фотограф и карикатуриста (*1933)


• 
  21. фебруар — Стенли Донен, амерички редитељ и кореограф (*1924)

Март

• 
  2. март — Жорес Алферов, руски физичар и нобеловац (*1930)


• 
  3. март:
  
  • 
    Дивна Карлеуша, српска новинарка и радијска водитељка (*1958)
  
  
  • 
    Урош Тошковић, југословенски и црногорски сликар (*1932)
  
  


• 
  4. март:
  
  • 
    Кит Флинт, енглески певач и плесач, члан бенда Продиџи (*1969)
  
  
  • 
    Лук Пери, амерички глумац (*1966)
  
  
  • 
    Драго Флис, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије (*1921)
  
  


• 
  5. март — Мирољуб Лешо, југословенски и српски глумац (*1946)


• 
  9. март — Слободан Жуњић, југословенски и српски професор, филозоф и преводилац (*1949)


• 
  11. март — Кутињо, бразилски фудбалер и тренер (*1943)


• 
  13. март — Загорка Голубовић, српска професорка, антрополог и социолог (*1930)


• 
  14. март — Здравко Крсмановић, српски политичар и некадашњи начелник општине Фоча (*1957)


• 
  15. март:
  
  • 
    Миомир Јовановић, српски песник, иконописац и сликар (*1963)
  
  
  • 
    В. С. Мервин, амерички књижевник, песник и преводилац (*1927)
  
  


• 
  16. март — Гроздана Олујић, српска списатељица, есејисткиња, преводитељка и антологичарка (*1934)


• 
  23. март:
  
  • 
    Мира Васиљевић, српска певачица (*1934)
  
  
  • 
    Лина Черјазова, узбекистанска скијашица слободног стила (*1968)
  
  


• 
  26. март — Предраг Лалевић, доктор медицинских наука и универзитетски професор (*1927)


• 
  27. март — Драган Бошњак, југословенски и српски фудбалер (*1956)


• 
  29. март — Добрица Ерић, српски књижевник, песник, прозни и драмски писац (*1936)


• 
  30. март — Тања Малет, енглеска глумица и манекенка (*1941)

Април

• 
  3. април — Јосип Зовко, хрватски глумац (*1970)


• 
  4. април — Зоран Маневић, српски историчар архитектуре (*1937)


• 
  5. април — Сидни Бренер, јужноафрички биолог (*1927)


• 
  6. април:
  
  •  Биљана Беличанец Алексић, македонска и српска глумица (*1973)
  
  
  •  Нађа Регин, југословенска и српска глумица (*1931)
  
  


• 
  14. април — Мирјана Марковић, српска политичарка и супруга бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића (*1942)


• 
  15. април — Биби Андерсон, шведска глумица (*1935)


• 
  17. април — Алан Гарсија, перуански политичар (*1949)


• 
  23. април:
  
  • 
    Игор Первић, југословенски и српски глумац (*1967)
  
  
  • 
    Дубравка Нешовић, српска певачица староградских, романса и народних песама (*1932)
  
  
  • 
    Воја Мирић, југословенски и српски глумац. (*1933)
  
  
  • 
    Жан, велики војвода од Луксембурга (*1921)
  
  


• 
  26. април — Петар Омчикус, српски сликар и члан САНУ (*1926)


• 
  29. април — Дејан Патаковић, југословенски и српски новинар, карикатуриста и хумориста (*1941)

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

• 
  Физика —


• 
  Хемија —


• 
  Медицина —


• 
  Књижевност —


• 
  Мир —


• 
  Економија —

Види још

Референце